Књига пророка Језекиља 11
1 Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњег, која гледају на исток, и гле, на вратима беше двадесет и пет људи, и међу њима видех Језанију, сина Азуровог и Фелатију сина Венајиног, поглаваре народне.
И воздвиже мя дух и возведе мя ко вратом дому Господня, яже прямо зрят на восток: и се, пред преддверием врат яко двадесять и пять мужей: и видех среде их Иехонию сына Иазерова и Фалтию Ванеова, старейшины людския.
2 И рече ми: Сине човечји, ови људи смишљају безакоње, и зло саветују у том граду,
И рече Господь ко мне: сыне человечь, сии мужие помышляющии суетная и совет творящии лукав во граде сем,
3 Говорећи: Није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо.
глаголющии: не в нове ли соградишася домове? Сей есть коноб, мы же мяса.
4 Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји.
Сего ради прорцы на ня, прорцы, сыне человечь.
5 И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег.
И нападе на мя Дух Господень и рече ко мне: глаголи, сия глаголет Господь: тако рекосте, доме Израилев, и умышления духа вашего Аз вем:
6 Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијених.
умножисте мертвецы вашя во граде сем и наполнисте пути его язвенных.
7 Зато овако вели Господ Господ: Које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега.
Того ради тако глаголет Адонаи Господь: мертвецы ваши, яже избисте среде его, тии суть мяса, а сей коноб есть, и вас изведу от среды его.
8 Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.
Меча боитеся, и мечь наведу на вас, глаголет Адонаи Господь:
9 И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове.
и изведу вас от среды его и предам вас в руце чуждих и сотворю в вас суд:
10 Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ.
мечем падете, на горах Израилевых сужду вам, и увесте, яко Аз Господь:
11 Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам.
той не будет вам в коноб, и вы не будете посреде его в мяса: на горах Израилевых сужду вам,
12 И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити законе моје извршавасте, него чинисте по законима тих народа што су око вас.
и увесте, яко Аз Господь, яко по заповедем Моим не ходисте и судов Моих не сотвористе, но по обычаем языков сущих окрест вас сотвористе.
13 А кад пророковах, умре Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках гласно и рекох: Јаох Господе Господе! Хоћеш ли да истребиш остатак Израиљев?
И бысть внегда прорицати ми, и Фалтиа сын Ванеов умре: и падох ниц и возопих гласом великим, глаголя: горе мне, люте мне, Адонаю Господи! На скончание ли твориши Ты останки Израилевы?
14 А глас Господњи дође ми говорећи:
И бысть слово Господне ко мне глаголя:
15 Сине човечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: Идите далеко од Господа, нама је дата земља у наследство.
сыне человечь, братия твоя и мужие плена твоего и весь дом Израилев скончася, имже рекоша живущии во Иерусалиме: далече удалитеся от Господа, нам дана есть земля в наследие.
16 Зато реци: Овако вели Господ Господ: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расејах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше.
Сего ради рекох: сия глаголет Адонаи Господь: яко отрину я во языки и разсею я по всей земли, и буду им во освящение мало во странах, аможе внидут тамо.
17 Зато реци: Овако вели Господ Господ: Сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расејасте, и даћу вам земљу Израиљеву.
Сего ради рцы: сия глаголет Адонаи Господь: и прииму я от язык и соберу я от стран, идеже разсеях я в них, и дам им землю Израилеву:
18 И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њене и све гнусобе њене.
и внидут тамо и отвергут вся мерзости ея и вся беззакония ея от нея:
19 И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно,
и дам им сердце ино и дух нов дам им, и исторгну каменное сердце от плоти их и дам им сердце плотяно,
20 Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршавали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.
яко да в заповедех Моих ходят и оправдания Моя сохранят и сотворят я: и будут Ми в люди, и Аз им буду в Бога.
21 А којима срце иде по жељи гнусоба њихових и гадова њихових, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ.
А ихже сердце по гнусностем их и по беззаконием их ходит, пути тех на главы их положу, глаголет Адонаи Господь.
22 Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима.
И воздвигоша Херувими крила своя, и колеса держащаяся их: слава же Бога Израилева бе на них свыше их.
23 И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду.
И взыде слава Господня от среды града и ста на горе, яже бяше прямо града на восток.
24 А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу: и утвара коју видех отиде од мене.
И дух взя мя и принесе мя на землю Халдейску в пленники, в видении, Духом Божиим.
25 И казах робљу све речи Господње што ми показа.
И взыдох от видения, еже видех, и глаголах ко пленником вся словеса Господня, яже показа мне.
