2 Мојсијева 9
1 Тада рече Господ Мојсију: Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи;
Andin Pǝrwǝrdigar Musaƣa: — Pirǝwnning aldiƣa berip uningƣa: — «Ibraniylarning Hudasi Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: — Manga ibadǝt ⱪilixiƣa Ɵz ⱪowmimni ⱪoyup bǝr.
2 Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати,
Əgǝr ularni ⱪoyup berixni rǝt ⱪilip, yǝnila tutup turuwalidiƣan bolsang,
3 Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим.
mana, Pǝrwǝrdigarning ⱪoli etizliⱪtiki qarpayliringning üstigǝ, at-exǝklǝr, tɵgilǝr, wǝ ⱪoy-kaliliringning üstigǝ qüxüp intayin eƣir bir waba kǝltüridu.
4 А одвојиће Господ стоку израиљску од стоке мисирске; те од свега што је синова Израиљевих неће погинути ништа.
Lekin Pǝrwǝrdigar Israilning qarpaylirini misirliⱪlarning qarpayliridin pǝrⱪlǝndüridu. Nǝtijidǝ, Israilning qarpayliridin ⱨeqbiri ɵlmǝydu» — degin, dedi.
5 И поставио је Господ рок рекавши: Сутра ће то учинити на земљи Господ.
Pǝrwǝrdigar waⱪitni bekitip: — Ətǝ Pǝrwǝrdigar zeminda bu ixni ⱪilidu, dedi.
6 И Господ учини то сутрадан, и сва стока мисирска угину; а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно.
Ətisi Pǝrwǝrdigar xundaⱪ ⱪildi; misirliⱪlarning barliⱪ qarpayliri ɵldi; lekin Israillarning qarpayliridin birimu ɵlmidi.
7 И посла Фараон да виде, и гле, од стоке израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народ.
Pirǝwn adǝm ǝwǝtip tǝkxüriwidi, mana, Israillarning qarpayliridin birimu ɵlmigǝnidi. Lekin Pirǝwnning kɵngli ⱪattiⱪ ⱪilinip, u ⱪowmni ⱪoyup bǝrmidi.
8 Тада рече Господ Мојсију и Арону: Узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном;
Andin Pǝrwǝrdigar Musa wǝ Ⱨarunƣa: — Humdanning külidin qanggilinglarni toxⱪuzup elinglar, andin Musa uni Pirǝwnning kɵz aldida asmanƣa ⱪaritip qaqsun.
9 И постаће прах по свој земљи мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи мисирској.
Xundaⱪ ⱪilixi bilǝn kül pütkül Misir zeminini ⱪaplaydiƣan qang-tozan bolidu wǝ Misir zeminidiki ⱨǝmmǝ yǝrdǝ adǝmlǝr wǝ ⱨaywanlarning bǝdinigǝ qüxüxi bilǝn ⱨürrǝk-ⱨürrǝk qaⱪa qiⱪiridu, — dedi.
10 И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци.
Xuning bilǝn ular humdandin kül elip, Pirǝwnning aldiƣa berip turdi wǝ Musa uni asmanƣa ⱪaritip qaqti; u adǝmlǝr wǝ ⱨaywanlarning bǝdinigǝ qüxüxi bilǝn ⱨürrǝk-ⱨürrǝk qaⱪa qiⱪardi.
11 И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер беху красте и на врачарима и на свим Мисирцима.
Jadugǝrlǝr qaⱪilar dǝstidin Musaning aldida turalmay ⱪaldi; qünki jadugǝrlǝrning bǝdininimu, baxⱪa barliⱪ misirliⱪlarnimu ohxax qaⱪa besip kǝtkǝnidi.
12 И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ Мојсију.
Lekin Pǝrwǝrdigar Pirǝwnning kɵnglini ⱪattiⱪ ⱪildi; xunga Pǝrwǝrdigar dǝl Musaƣa eytⱪinidǝk u ularƣa ⱪulaⱪ salmidi.
13 После рече Господ Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи.
Andin Pǝrwǝrdigar Musaƣa: — Ətǝ tang sǝⱨǝr ⱪopup, Pirǝwnning aldida turup uningƣa: «Ibraniylarning Hudasi Pǝrwǝrdigar mundaⱪ dǝydu: — Ⱪowmimni Manga ibadǝt ⱪilixⱪa ⱪoyup bǝr;
14 Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на целој земљи.
qünki Mǝn bu ⱪetim ⱨǝmmǝ balayi’apǝtlirimni yürikinggǝ, ǝmǝldarliring wǝ puⱪraliringning üstigǝ ǝwǝtimǝn. Buning bilǝn sǝn pütkül yǝr yüzidǝ Mǝndǝk baxⱪa birining yoⱪ ikǝnlikini bilisǝn.
15 Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи;
Qünki Mǝn ⱪolumni uzitip, ɵzüng wǝ ⱪowmingni waba bilǝn urƣan bolsam’idi, bu waⱪitⱪiqǝ sǝn yǝr yüzidin yoⱪilip ketǝtting.
16 Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповеда име моје по свој земљи.
Ⱨalbuki, Mening seni ornungƣa tikliximdiki mǝⱪsitim xu idiki, dǝl Ɵz ⱪudritimni sanga kɵrsitix, xundaⱪla namimning pütkül yǝr yüzidǝ jakarlinixi üqün idi.
17 И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш?
Sǝn yǝnǝ ⱪowmimƣa qongqiliⱪ ⱪilip, ularni ⱪoyup berixni rǝt ⱪiliwerǝmsǝn?
18 Ево, сутра ћу у ово доба пустити град врло велик, каквог није било у Мисиру откако је постао па досада.
Mana, ǝtǝ muxu waⱪitlarda Misir dɵliti bina bolƣandin buyan ⱨeq kɵrülüp baⱪmiƣan ⱪattiⱪ mɵldürni yaƣdurimǝn.
19 Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и шта год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће.
Xuning üqün adǝm ǝwǝtip, ⱨaywan wǝ etizda bar-yoⱪungni yiƣip iqkiri soliƣin; qünki ɵygǝ ⱪayturulmay sirtta ⱪalƣan adǝm wǝ ⱨaywanlarning ⱨǝmmisi mɵldürning astida ⱪelip ɵlüp ketidu! — degin, dedi.
20 Који се год између слуга Фараонових побоја речи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу;
Buni anglap Pirǝwnning ǝmǝldarlirining arisidin Pǝrwǝrdigarning sɵzidin ⱪorⱪⱪan ⱨǝrbir adǝm ɵz ⱪulliri wǝ qarpaylirini yügürtüp ɵylirigǝ elip kǝldi.
21 А који не мараше за реч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу.
Lekin Pǝrwǝrdigarning sɵzini etibarƣa almiƣanlar ɵz ⱪul wǝ mallirini taxⱪirida ⱪaldurup ⱪoydi.
22 И Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи мисирској.
Pǝrwǝrdigar Musaƣa: — Misir zeminidiki ⱨǝr yǝrdǝ, adǝmlǝr üstigǝ, mallarning üstigǝ, xundaⱪla Misir zeminidiki dalalarning ⱨǝmmǝ ot-qɵplirining üstigǝ mɵldür yaƣsun dǝp, asmanƣa ⱪarap ⱪolungni kɵtürgin, dedi.
23 И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу мисирску.
Musa xuning bilǝn ⱨasisini asmanƣa ⱪaritip kɵtürüwidi, Pǝrwǝrdigar güldürmamini güldürlitip, mɵldür yaƣdurdi, yǝr yüzidǝ qaⱪmaⱪ qeⱪindiliri qepip yürǝtti. Xundaⱪ ⱪilip Pǝrwǝrdigar Misir zemini üstigǝ mɵldür yaƣdurdi.
24 А беше град и огањ смешан с градом силан веома, каквог не беше у свој земљи мисирској откако је људи у њој.
Mɵldür yeƣip, mɵldür bilǝn ot arilax qüxti; mɵldür xunqǝ eƣir boldiki, Misir dɵliti bina bolƣandin tartip undaⱪ ⱪattiⱪ mɵldür yeƣip baⱪmiƣanidi.
25 И поби град по свој земљи мисирској шта год беше у пољу од човека до живинчета; и све биље у пољу потре град, и сва дрвета у пољу поломи.
Mɵldür pütkül Misir zeminining ⱨǝr yeridǝ qüxüp, insan bolsun, ⱨaywan bolsun, ⱨǝmmisini urdi; mɵldür etizdiki ⱨǝmmǝ ot-qɵpni urup, yǝrdiki ⱨǝmmǝ dǝl-dǝrǝhlǝrnimu sunduruwǝtti.
26 Само у земљи гесемској, где беху синови Израиљеви, не беше града.
Pǝⱪǝt Israillar olturuxluⱪ Goxǝn zeminidila mɵldür yaƣmidi.
27 Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: Сада згреших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници.
Pirǝwn adǝm ǝwǝtip Musa bilǝn Ⱨarunni qaⱪirtip ularƣa: — Mǝn bu ⱪetim gunaⱨ ⱪildim! Pǝrwǝrdigar ⱨǝⱪⱪaniydur; Sǝwǝnlik bolsa mǝn wǝ hǝlⱪimdin ɵtti.
28 Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати.
Yǝnǝ berip Pǝrwǝrdigardin ɵtünüp iltija ⱪilinglar! Hudadin qiⱪⱪan bu ⱪattiⱪ güldürmamilar wǝ mɵldür yetip axti! Silǝrni ⱪoyup berǝy; silǝr ǝmdi muxu yǝrdǝ turuwǝrsǝnglar bolmaydu, — dedi.
29 А Мојсије му рече: Кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља.
Musa uningƣa jawab berip: — Mǝn xǝⱨǝrdin qiⱪⱪanda, Pǝrwǝrdigar tǝrǝpkǝ ⱪarap ⱪollirimni yeyip kɵtürimǝn; güldürmamilar xu ⱨaman besiⱪip mɵldür yǝnǝ yaƣmaydu. Yǝr yüzi Pǝrwǝrdigarningkidur, dǝp bilixing üqün xundaⱪ bolidu.
30 А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога.
Lekin sǝn wǝ sening ǝmǝldarliring, silǝrning Pǝrwǝrdigar Hudadin tehiqǝ ⱪorⱪmaywatⱪininglarni bilimǝn, dedi.
31 И пропаде лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио.
Xu qaƣda arpa bax qiⱪirip, ziƣir ƣunqiliƣan bolƣaqⱪa, ziƣir wǝ arpa mɵldürdin wǝyran ⱪilindi.
32 А пшеница и крупник не пропаде, јер беше позно жито.
Lekin buƣday bilǝn ⱪara buƣday keyinrǝk bih qiⱪarƣaqⱪa, wǝyran ⱪilinmidi.
33 И Мојсије отишавши од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу.
Musa Pirǝwnning aldidin ketip, xǝⱨǝrdin qiⱪip Pǝrwǝrdigar tǝrǝpkǝ ⱪarap ⱪollirini yeyip kɵtürdi. Xuning bilǝn güldürmama wǝ mɵldür tohtap, yamƣur yǝrgǝ yǝnǝ tɵkülmidi.
34 Али Фараон видевши где преста дажд и град и громови, стаде опет грешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовим.
Əmma Pirǝwn yamƣur, mɵldür wǝ güldürmamilarning tohtiƣinini kɵrgǝndǝ, yǝnǝ gunaⱨ sadir ⱪildi; umu, ǝmǝldarlirimu kɵnglini ⱪattiⱪ ⱪilixti.
35 Отврдну срце Фараону, те не пусти синове Израиљеве, као што беше казао Господ преко Мојсија.
Bu tǝriⱪidǝ Pirǝwnning kɵngli ⱪattiⱪ turuwerip, Pǝrwǝrdigar Musaning wasitisi bilǝn eytⱪandǝk, Israillarni ⱪoyup berixni rǝt ⱪildi.
