2 Мојсијева 5
1 А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
Afterward Moses and Aaron came, and said to Pharaoh, "This is what the LORD, God of Israel, says, 'Let my people go, that they may hold a feast to me in the wilderness.'"
2 Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
Pharaoh said, "Who is the LORD, that I should listen to his voice to let Israel go? I do not know the LORD, and moreover I will not let Israel go."
3 А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
They said, "The God of the Hebrews has met with us. Please let us go three days' journey into the wilderness, and sacrifice to our God, lest he fall on us with pestilence, or with the sword."
4 А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
The king of Egypt said to them, "Why do you, Moses and Aaron, take the people from their work? Get back to your burdens."
5 Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
Pharaoh said, "Look, the people of the land are now many, and you make them rest from their burdens."
6 И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
The same day Pharaoh commanded the taskmasters of the people, and their officers, saying,
7 Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
"You shall no longer give the people straw to make brick, as before. Let them go and gather straw for themselves.
8 А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
The number of the bricks, which they made before, you require from them. You shall not diminish anything of it, for they are idle; therefore they cry, saying, 'Let us go and sacrifice to our God.'
9 Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
Let heavier work be laid on the men, so they may labor at it and pay no attention to lying words."
10 И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
The taskmasters of the people went out, and their officers, and they spoke to the people, saying, "This is what Pharaoh says: 'I will not give you straw.
11 Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
Go yourselves, get straw where you can find it, for nothing of your work shall be diminished.'"
12 И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
So the people were scattered abroad throughout all the land of Egypt to gather dry stalks for straw.
13 А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
The taskmasters kept pressing them, saying, "Fulfill your work quota, your daily amount, as when there was straw."
14 И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
The officers of the children of Israel, whom Pharaoh's taskmasters had set over them, were beaten, and demanded, "Why haven't you fulfilled your quota both yesterday and today, in making brick as before?"
15 И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
Then the officers of the children of Israel came and cried to Pharaoh, saying, "Why do you deal this way with your servants?
16 Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
No straw is given to your servants, and they tell us, 'Make bricks.' And look, your servants are beaten, but the fault is with your own people."
17 А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
But he said, "You are slackers! Slackers! Therefore you say, 'Let us go and sacrifice to God.'
18 Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
Go therefore now, and work, for no straw shall be given to you, yet you shall deliver the same number of bricks."
19 И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
The officers of the children of Israel saw that they were in trouble, when it was said, "You shall not diminish anything from your daily quota of bricks."
20 И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
They met Moses and Aaron, who stood in the way, as they came forth from Pharaoh:
21 Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
and they said to them, "May God look at you, and judge, because you have made us a stench to be abhorred in the eyes of Pharaoh, and in the eyes of his servants, to put a sword in their hand to kill us."
22 И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
Moses returned to the LORD, and said, "Lord, why have you brought trouble on this people? Why is it that you have sent me?
23 Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
For since I came to Pharaoh to speak in your name, he has brought trouble on this people; neither have you delivered your people at all."
