2 Мојсијева 5
1 А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
After these things Moses and Aaron went in, and said to Pharao: Thus saith the Lord God of Israel: Let my people go that they may sacrifice to me in the desert.
2 Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
But he answered: Who is the Lord, that I should hear his voice, and let Israel go? I know not the Lord, neither will I let Israel go.
3 А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
And they said: The God of the Hebrews hath called us, to go three days’ journey into the wilderness and to sacrifice to the Lord our God: lest a pestilence or the sword fall upon us.
4 А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
The king of Egypt said to them: Why do you Moses and Aaron draw off the people from their works? Get you gone to your burdens.
5 Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
And Pharao said: The people of the land is numerous: you see that the multitude is increased: how much more if you give them rest from their works?
6 И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
Therefore he commanded the same day the overseers of the works, and the taskmasters of the people, saying:
7 Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
You shall give straw no more to the people to make brick, as before: but let them go and gather straw.
8 А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
And you shall lay upon them the task of bricks, which they did before, neither shall you diminish any thing thereof: for they are idle, and therefore they cry, saying: Let us go and sacrifice to our God.
9 Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
Let them be oppressed, with works, and let them fulfill them: that they may not regard lying words.
10 И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
And the overseers of the works and the taskmasters went out and said to the people: Thus saith Pharao, I allow you no straw:
11 Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
Go, and gather it where you can find it: neither shall any thing of your work be diminished.
12 И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
And the people was scattered through all the land of Egypt to gather straw.
13 А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
And the overseers of the works pressed them, saying: Fulfill your work every day as before you were wont to do when straw was given you.
14 И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
And they that were over the works of the children of Israel were scourged by Pharao’s taskmasters, saying: Why have you not made up the task of bricks both yesterday and today as before?
15 И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
And the officers of the children of Israel came, and cried out to Pharao, saying: Why dealest thou so with thy servants?
16 Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
Straw is not given us, and bricks are required of us as before: behold we thy servants are beaten with whips, and thy people is unjustly dealt withal.
17 А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
And he said: You are idle, and therefore you say: Let us go and sacrifice to the Lord.
18 Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
Go therefore, and work: straw shall not be given you, and you shall deliver the accustomed number of bricks.
19 И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
And the officers of the children of Israel saw that they were in evil case, because it was said to them: There shall not a whit be diminished of the bricks for every day.
20 И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
And they met Moses and Aaron, who stood over against them as they came out from Pharao:
21 Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
And they said to them: The Lord see and judge, because you have made our savour to stink before Pharao and his servants, and you have given him a sword to kill us.
22 И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
And Moses returned to the Lord, and said: Lord, why hast thou afflicted this people? wherefore hast thou sent me?
23 Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
For since the time that I went in to Pharao to speak in thy name, he hath afflicted thy people: and thou hast not delivered them.
