2 Мојсијева 22

1 Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.

2 Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;

3 Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.

4 Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.

5 Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда.

6 Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.

7 Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;

8 Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог.

9 За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином.

10 Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види,

11 Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.

12 Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом.

13 Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто.

14 Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.

15 Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.

16 Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену.

17 А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци.

18 Вештици не дај да живи.

19 Ко би облежао живинче, да се погуби.

20 Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник.

21 Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.

22 Немојте уцвелити удовице и сироте.

23 Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену,

24 И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте.

25 Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.

26 Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе;

27 Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.

28 Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно.

29 Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.

30 Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени.

31 Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.