2 Мојсијева 21
1 А ово су закони које ћеш им поставити:
— Sǝn ularning aldiƣa ⱪoyidiƣan ⱨɵküm-bǝlgilimilǝr munulardur: —
2 Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
Əgǝr sǝn bir ibraniy ⱪulni setiwalƣan bolsang, u altǝ yilƣiqǝ hizmitingdǝ bolup, yǝttinqi yili tɵlǝmsiz ⱨɵr ⱪilinsun.
3 Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
U ⱪul ⱪilinixⱪa tǝnⱨa ⱨalǝttǝ elip kelingǝn bolsa, tǝnⱨa ⱨalǝttǝ kǝtsun. Ayali bilǝn birgǝ elip kelingǝn bolsa, ayalimu uning bilǝn billǝ kǝtsun.
4 Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.
Əgǝr hojisi uningƣa hotun elip bǝrgǝn bolsa, xundaⱪla ayali uningƣa oƣul-ⱪizlarni tuƣup bǝrgǝn bolsa, ayal baliliri bilǝn hojisiƣa ⱪelip, ǝr yalƣuz kǝtsun.
5 Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,
Lekin ǝgǝr ⱪul elan ⱪilip: «Mǝn hojam, ayalim wǝ balilirimƣa muⱨǝbbitim bolƣini üqün ⱨɵr bolup kǝtmǝymǝn» desǝ,
6 Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.
undaⱪta uning hojisi uni Hudaning [ibadǝt sorunining] aldiƣa elip berip, uni ixikning aldida yaki ixikning kexikining aldida turƣuzsun; andin hojisi bigiz bilǝn uning ⱪuliⱪini tǝxsun. Xundaⱪ ⱪilip, u mǝnggügǝ hojisining ⱪuli bolup ⱪalidu.
7 Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
Əgǝr birkim ⱪizini dedǝklikkǝ setiwǝtkǝn bolsa, u ǝr ⱪullar ⱨɵr ⱪilinƣandǝk ⱨɵr ⱪilinmisun.
8 Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.
Əgǝr ɵzigǝ has setiwalƣan ⱪiz hojisiƣa yaⱪmisa, undaⱪta u ⱪiz tǝrǝpning ⱨǝⱪ tɵlǝp uni ⱨɵr ⱪilixiƣa yol ⱪoyuxi kerǝk. Lekin hojisining uni yat hǝlⱪⱪǝ setix ⱨoⱪuⱪi bolmaydu; qünki hojisi uningƣa wapasizliⱪ ⱪilƣandur.
9 Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.
Əgǝr u ⱪizni oƣliƣa has bekitkǝn bolsa, undaⱪta u bǝlgilimilǝr boyiqǝ uningƣa ɵz ⱪizidǝk muamilǝ ⱪilsun.
10 Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.
Əgǝr hojisi yǝnǝ hotun alsa, ǝslidǝ ǝmrigǝ alƣan dedikining yemǝk-iqmikini, kiyim-keqikini wǝ ǝr-hotunqiliⱪ burqini kemǝytmisun.
11 Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
Əgǝr u xu üq ixni ada ⱪilmisa, undaⱪta u bǝdǝl tɵlimǝy ⱨɵr bolsun.
12 Ко удари човека, те умре, да се погуби.
Kimki bir adǝmni urup ɵltürüp ⱪoysa, umu qoⱪum ɵltürülsun.
13 Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.
Lekin ǝgǝr u kixi [ɵlgüqining] jenini paylap turup ⱪǝstǝn ɵltürmigǝn, bǝlki mǝn Huda uning ⱪoli arⱪiliⱪ xu kixining ɵlüxigǝ yol ⱪoyƣan bolsam, undaⱪ ǝⱨwalda Mǝn uningƣa ⱪaqidiƣan bir jayni orunlaxturimǝn.
14 Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.
Lekin ǝgǝr birsi ɵz ⱪoxnisini ⱨiylǝ bilǝn ɵltürimǝn dǝp, uningƣa ⱪǝstǝn ⱨujum ⱪilsa, u gǝrqǝ [panaⱨ izdǝp] ⱪurbangaⱨimƣa ⱪeqip kǝlsimu, u xu yǝrdǝ tutulsun wǝ ɵlümgǝ mǝⱨkum ⱪilinsun.
15 Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.
Kimki ɵz atisi yaki anisiƣa ⱪol tǝgküzsǝ, qoⱪum ɵltürülsun.
16 Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.
Kimki bir adǝmni bulap satⱪan bolsa yaki uning ⱪolida barliⱪi mǝlum bolsa, jǝzmǝn ɵltürülüxi kerǝk.
17 Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.
Kimki ɵz atisi yaki anisiƣa lǝnǝt ⱪilip ⱪarƣiƣan bolsa, jǝzmǝn ɵltürülüxi kerǝk.
18 Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,
Əgǝr ikki kixi uruxup ⱪelip, biri yǝnǝ birini tax ya moxti bilǝn ursa, urulƣan kixi ɵlmǝy, orun tutup yetip ⱪalƣan bolsa,
19 Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.
u kixi ⱪopup ⱨasiƣa tayinip taxⱪiriƣa qiⱪⱪudǝk bolsa, undaⱪta uni urƣan kixi jazadin halas ⱪilinsun; pǝⱪǝt zǝhimlǝngüqining yetip ixtin ⱪalƣan waⱪti üqün tɵlǝm berip, uni dawalitip sǝllimaza saⱪaytsun.
20 Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;
Əgǝr birsi ⱪuli yaki dedikini tayaⱪta ursa, xundaⱪla ⱪul yaki dedǝk nǝⱪ mǝydanda ɵlüp kǝtsǝ, uning üqün [igisi] qoⱪum jazaƣa tartilsun.
21 Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.
Lekin ǝgǝr tayaⱪ yegüqi bir-ikki kün tirik tursa, undaⱪta ⱪul hojayinining xǝhsi mal-mülki bolƣini üqün, ⱪulning jazasiƣa tartilmisun.
22 Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;
Əgǝr kixilǝr bir-biri bilǝn uruxup ⱪelip, ⱨamilidar bir ayalni urup salsa, ⱨamilidar ayalda balisi baldur tuƣuluxidin baxⱪa zǝhimlinix bolmisa, ayalning erining tɵlǝm tǝlipi boyiqǝ ⱨakimlarning tǝstiⱪidin ɵtküzülüp jǝrimanǝ tɵlisun.
23 Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,
Əgǝr [ayal yaki bala] ziyan-zǝhǝtkǝ uqriƣan bolsa, undaⱪta jeniƣa jan,
24 Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,
kɵzigǝ kɵz, qixiƣa qix, ⱪoliƣa ⱪol, putiƣa put,
25 Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.
kɵyükkǝ kɵyük, zǝhimgǝ zǝhim, kɵkkǝ kɵk tɵlǝnsun.
26 Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.
Əgǝr birsi ɵz ⱪul ya dedikining kɵzini urup nakar ⱪilip ⱪoysa, kɵzi wǝjidin uni azad ⱪilsun.
27 И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.
Xuningdǝk birsi ɵz ⱪuli ya dedikining qixini urup qiⱪiriwǝtkǝn bolsa, qixi wǝjidin uni azad ⱪilsun».
28 Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.
Əgǝr bir kala bir ǝr yaki ayal kixini üsüp ɵltürüp ⱪoysa, xu kala qoⱪum qalma-kesǝk ⱪilinixi kerǝk, uning gɵxi yeyilmisun. Lekin kalining igisigǝ gunaⱨ kǝlmisun.
29 Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.
Lekin bu uyning ilgiridin üsüx aditi bolup, igisigǝ bu ⱨǝⱪtǝ agaⱨ berilgǝn bolsa, lekin yǝnila uni baƣlimiƣini üqün ǝr-ayal kixilǝrni üsüp ɵltürüp ⱪoyƣan bolsa, undaⱪta kala qalma-kesǝk ⱪilinsun, igisimu ɵlümgǝ mǝⱨkum ⱪilinsun.
30 Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.
Lekin uningdin hun ⱨǝⱪⱪi tǝlǝp ⱪilinsa, ɵz jenining ornida uningƣa ⱪanqilik tɵlǝm ⱪoyulƣan bolsa xuni bǝrsun.
31 Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.
Kalidin üsülgüqi oƣul yaki ⱪiz bala bolsa, kalining igisi ohxaxla yuⱪiriⱪi ⱨɵkümdikidǝk bir tǝrǝp ⱪilinsun.
32 Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.
Kala ⱪul yaki dedǝkni üskǝn bolsa, kalining igisi üsülgüqining hojisiƣa ottuz xǝkǝl kümüx bǝrsun; andin kala qalma-kesǝk ⱪilinsun.
33 Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,
Əgǝr birsi bir orining aƣzini oquⱪ ⱪoyup yaki kolawatⱪan orining aƣzini yapmay, kala yaki exǝk uningƣa qüxüp kǝtsǝ,
34 Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.
Undaⱪta orining igisi mal igisining ziyinini toluⱪ tɵlǝp bǝrsun; ɵlgǝn mal uningki bolidu.
35 Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.
Əgǝr birsining kalisi yǝnǝ birsining kalisini üsüp ɵltürüp ⱪoyƣan bolsa, undaⱪta ular tirik ⱪalƣan kalini setip, pulni barawǝr bɵlüxsun ⱨǝm ɵlük kalinimu xundaⱪ bɵlüxsun.
36 Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.
Lekin kalining ilgiridin üsidiƣan aditi barliⱪi eniⱪ turup, igisi uni baƣlimay ⱪoyuwǝtkǝn bolsa, undaⱪta üsküqi kalining igisi kaliƣa kala tɵlǝp bǝrsun, ɵlük kala uning bolsun.
