2 Мојсијева 21

1 А ово су закони које ћеш им поставити:

2 Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.

3 Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.

4 Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.

5 Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,

6 Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.

7 Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.

8 Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.

9 Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.

10 Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.

11 Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.

12 Ко удари човека, те умре, да се погуби.

13 Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.

14 Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.

15 Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.

16 Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.

17 Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.

18 Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,

19 Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.

20 Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;

21 Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.

22 Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;

23 Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,

24 Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,

25 Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.

26 Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.

27 И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.

28 Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.

29 Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.

30 Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.

31 Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.

32 Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.

33 Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,

34 Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.

35 Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.

36 Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.