2 Мојсијева 2
1 А неко од племена Левијевог отиде и ожени се кћерју Левијевом.
Бяше же некто от племене Левиина, иже поя от дщерей Левииных, и имяше ю:
2 И она затрудне и роди сина; и видећи га лепог кријаше га три месеца.
и зача во чреве и роди мужеский пол. Видевше же его лепа, крыша его три месяцы:
3 А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дете у њ, и однесе га у трску крај реке.
и понеже не можаху его ктому крыти, взя ему мати его ковчежец ситовый и помаза и клеем и смолою, и вложи отроча в него, и положи его в лучице при реце:
4 А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.
и наблюдаше сестра его издалеча, да уведает, что будет ему.
5 А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.
Сниде же дщерь фараонова измытися на реку, и рабыни ея прохождаху при реце. И видевши ковчежец в лучице, пославши рабыню, взя и.
6 А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете.
Отверзши же, видит отроча плачущееся в ковчежце, и пощаде е дщерь фараоня, и рече: от детей Еврейских сие.
7 Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?
И рече сестра его дщери фараонове: хощеши ли, призову ти жену кормилицу от Еврей, и воздоит ти отроча?
8 А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу.
И рече ей дщерь фараонова: иди. Шедши же отроковица, призва матерь отрочате.
9 И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га.
Рече же к ней дщерь фараонова: соблюди ми отроча сие и воздой ми е: аз же дам ти мзду. Взя же отроча жена и дояше е.
10 А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.
Возмужавшу же отрочати, введе е ко дщери фараонове, и бысть ей в сына, и нарече имя ему Моисей, глаголющи: от воды взях его.
11 И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове.
Бысть же во дни многия оны, велик быв Моисей, изыде к братиям своим, сыном Израилевым. Разумев же болезнь их, виде человека Египтянина биюща некоего Евреанина от братии его сынов Израилевых.
12 И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак.
Обозревся же семо и овамо, ни когоже виде: и поразив Египтянина, скры его в песце.
13 И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог?
Изшед же во вторый день, виде два мужа Евреанина биющася и глагола обидящему: чесо ради ты биеши искренняго?
14 А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало.
Он же рече: кто тя постави князя и судию над нами? Еда убити мя ты хощеши, имже образом убил еси вчера Египтянина? Убояся же Моисей и рече: аще сице явлен бысть глагол сей?
15 И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца.
Услыша же фараон глагол сей и искаше убити Моисеа. Отиде же Моисей от лица фараонова и вселися в земли Мадиамстей: пришед же в землю Мадиамскую седе при кладязе.
16 А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог.
Священнику же Мадиамскому беша седмь дщерей, пасущих овцы отца своего Иофора: пришедшя же черпаху, дондеже наполниша корыта, напоити овцы отца своего Иофора.
17 А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.
Пришедше же пастырие изгнаша я. Востав же Моисей избави их, и налия им и напои овцы их.
18 И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте?
Приидоша же к Рагуилу отцу своему. Он же рече им: что яко ускористе приити днесь?
19 А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.
Оныя же рекоша: человек Египтянин избави нас от пастырей, и начерпа нам и напои овцы нашя.
20 А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе.
Он же рече дщерем своим: и где есть? И вскую сице остависте человека? Призовите убо его, да яст хлеб.
21 И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.
Вселися же Моисей у человека: и даде Сепфору дщерь свою Моисею в жену.
22 И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.
Во чреве же заченши жена роди сына, и нарече Моисей имя ему Гирсам, глаголя: яко пришлец есмь в земли чуждей. Еще же заченши роди сына втораго, и нарече имя ему Елиезер, глаголя: Бог бо отца моего помощник мой и избави мя из руки фараоновы.
23 А после много времена умре цар мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.
По днех же многих тех, умре царь Египетский, и возстенаша сынове Израилевы от дел и возопиша, и взыде вопль их к Богу от дел.
24 И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.
И услыша Бог стенание их: и помяну Бог завет Свой иже ко Аврааму и Исааку и Иакову,
25 И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их.
и призре Бог на сыны Израилевы, и познан бысть ими.
