2 Мојсијева 19
1 Првог дана трећег месеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тог дана дођоше у пустињу Синајску.
Месяца же третияго изшествия сынов Израилевых от земли Египетския, в сий день приидоша в пустыню Синайскую:
2 Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у логор у пустињи, а логор начинише Израиљци онде под гором.
и воздвигошася от Рафидина и приидоша в пустыню Синайскую, и ополчися тамо Израиль прямо горы.
3 И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: Овако кажи дому Јаковљевом, и реци синовима Израиљевим:
Моисей же взыде на гору Божию, и воззва его Бог от горы глаголя: сия возглаголеши дому Иаковлю и повеси сыном Израилевым:
4 Видели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловим носио и довео вас к себи.
сами видесте, елика сотворих Египтяном, и подях вас яко на крилех орлих и приведох вас к Себе:
5 А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завет мој, бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља.
и ныне аще слухом послушаете гласа Моего и сохраните завет Мой, будете Ми людие избранни от всех язык: Моя бо есть вся земля:
6 И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су речи које ћеш казати синовима Израиљевим.
вы же будете Ми царское священие и язык свят: сия словеса да речеши сыном Израилевым.
7 А Мојсије дође и сазва старешине народне; и каза им све ове речи које му Господ заповеди.
Прииде же Моисей и призва старцы людския и предложи им вся словеса сия, яже завеща им Бог.
8 А сав народ одговори сложно и рече: Шта је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу речи народне.
Отвещаша же вси людие единодушно и рекоша: вся, елика рече Бог, сотворим и послушаем. Донесе же Моисей словеса сия к Богу,
9 А Господ рече Мојсију: Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти верује до века. Јер Мојсије беше јавио Господу речи народне.
и рече Господь к Моисею: се, Аз прииду к тебе в столпе облачне, да услышат людие глаголюща мя к тебе и да тебе веруют во веки. Поведа же Моисей словеса людий ко Господу.
10 И рече Господ Мојсију: Иди к народу, и освештај их данас и сутра, и нека оперу хаљине своје;
Рече же Господь Моисею: сошед засвидетелствуй людем и очисти я днесь и утре, и да исперут ризы,
11 И нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свим народом.
и да будут готовы в день третий: в третий бо день снидет Господь на гору Синайскую пред всеми людьми:
12 А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: Чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њеног; шта се год дотакне горе, погинуће;
и устроиши люди окрест глаголя: внемлите себе не восходити на гору и ни чимже коснутися ея: всяк прикоснувыйся горе смертию умрет:
13 Тога да се нико не дотакне руком, него камењем да се заспе или да се устрели, било живинче или човек, да не остане у животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору.
не коснется ей рука, камением бо побиется или стрелою устрелится, аще скот, аще человек, не будет жив: егда же гласи и трубы и облак отидет от горы, сии взыдут на гору.
14 И Мојсије сиђе с горе к народу; и освешта народ, и опраше хаљине своје.
Сниде же Моисей с горы к людем, и освяти я, и испраша ризы своя:
15 И рече народу: Будите готови за трећи дан, и не лежите са женама.
и рече людем: будите готови, три дни не входите к женам.
16 А трећи дан кад би ујутру, громови загрмеше и муње засеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који беше у логору.
Бысть же в третий день бывшу ко утру, и быша гласи и молния и облак мрачен на горе Синайстей, глас трубный глашаше зело: и убояшася вси людие, иже в полце:
17 Тада Мојсије изведе народ из логора пред Бога, и стадоше испод горе.
изведе же Моисей люди во сретение Богу из полка, и сташа под горою.
18 А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора трешаше веома.
Гора же Синайская дымяшеся вся, схождения ради Божия на ню во огни, и восхождаше дым, яко дым пещный: и ужасошася вси людие зело.
19 И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше гласом.
Быша же гласи трубнии происходяще крепцы зело: Моисей глаголаше, Бог же отвещаваше ему гласом.
20 И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије.
Сниде же Господь на гору Синайскую на верх горы, и воззва Господь Моисеа на верх горы, и взыде Моисей:
21 А Господ рече Мојсију: Сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене.
и рече Бог к нему глаголя: сошед засвидетелствуй людем, да не когда приступят к Богу уразумети, и падут от них мнози:
22 И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ.
жерцы же приступающии ко Господу Богу да освятятся, да не когда погубит от них Господь.
23 А Мојсије рече Господу: Неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас Ти опоменуо рекавши: Начини међу гори и освештај је.
И рече Моисей к Богу: не возмогут людие взыти на гору Синайскую: Ты бо завещал еси нам глаголя: определи гору и освяти ю.
24 А Господ му рече: Иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио.
И рече ему Господь: иди, сниди и взыди ты и Аарон с тобою: жерцы же и людие да не нудятся взыти к Богу, да не когда погубит от них Господь.
25 И сиђе Мојсије к народу, и каза им.
Сниде же Моисей к людем и поведа им.
