2 Мојсијева 16
1 Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.
以色列子民全會眾從厄林起程，來到厄林和西乃之間的欣曠野時，在離埃及後第二月第十五日。
2 И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,
以色列子民全會眾在曠野裏都抱怨梅瑟和亞郎。
3 И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.
以色列子民向他們說：「巴不得我們在埃及國坐在肉鍋旁，有食物吃飽的時候，死在上主的手中! 你們領我們到這曠野裏來，是想叫這全會眾餓死啊! 」
4 А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.
上主向梅瑟說：「看，我要從天上給你們降下食物，百姓要每天出去收斂當日所需要的，為試探他們是否遵行我的法律。
5 А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.
但到第六天，他們準備帶回來的食物要比每天多一倍。」
6 И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;
梅瑟和亞郎對全以色列子民說：「今晚你們要知道，是上主領你們出了埃及國；
7 А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?
明早你們要看見上主的榮耀，因為你們抱怨上主的話，他已聽見了。我們算什麼﹖你們竟抱怨我們! 」
8 И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.
梅瑟又說：「晚上上主要給你們肉吃，早晨你們可以吃飽，因為上主聽見了你們抱怨他所說的怨言。我們算什麼﹖你們不是抱怨我們，而是抱怨上主。」瑪納
9 И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.
梅瑟向亞郎說：「你向以色列子民全會眾說：你們應走到上主前，因為他聽見了你們的怨言。」
10 И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.
亞郎正向以色列子民全會眾說話的時候，他們轉面朝向曠野，看見上主的榮耀顯現在雲彩中。
11 И Господ рече Мојсију говорећи:
那時上主向梅瑟說：「
12 Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.
我聽見了以色列子民的怨言。你給他們說：黃昏的時候你們要有肉吃，早晨要有食物吃飽，這樣你們就知道，我是上主，你們的天主。」
13 И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;
到了晚上，有鵪鶉飛來，遮蓋了營幕；到了早晨，營幕四周落了一層露水。
14 А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.
露水昇化之後，在曠野的地面上，留下稀薄的碎屑，稀薄得好像地上的霜。
15 И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.
以色列子民一見，就彼此問說：「這是什麼﹖」原來他們不知道這是什麼。梅瑟告訴他們說：「這是上主賜給你們的食物。
16 То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.
上主曾這樣吩咐說：你們應按每人的食量去收斂，按照你們帳幕的人數去拾取，每人一「曷默耳。」
17 И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.
以色列子民就照樣作了；收斂的時候，有的多，有的少，
18 Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.
但他們用「曷默耳」衝量時，那多收的，也沒有剩餘；那少收的，也沒有缺少；各人正按他們的食量收斂了。
19 И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.
梅瑟向他們說：「誰也不准將一些留到早晨。」
20 Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.
但他們沒有聽梅瑟的話；有一人把一些留到早晨，但都被虫子咬爛，發生臭味；梅瑟遂向他們發怒。
21 Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.
於是他們每天早晨按各人的食量去收斂；太陽一發熱，就融化了。
22 А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.
於是第六天他們收斂了兩倍的食物，每人二「曷默耳；」會眾的首領來向梅瑟報告此事。
23 А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.
梅瑟向他們說：「上主曾這樣吩咐說：明天是安息日；是祝聖於上主的安息聖日；你們要烤的就烤罷! 要煮的，就煮罷! 凡吃了剩下的，應保留到次日。」
24 И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.
他們就照梅瑟所吩咐的，把吃下剩下的，留到次日也沒有發臭，，也沒有虫咬。
25 И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.
梅瑟說道：「今天吃這些罷! 因為今天是敬上主的安息日，今天在野外什麼也找不到。
26 Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.
六天你們可去收斂，但第七天是安息日，什麼也沒有。」
27 И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.
到了第七天，百姓中有人去收斂，但什麼也沒有找到。
28 А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?
上主向梅瑟說：「你們不守我的命令和我的法律要到何時呢﹖
29 Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.
看上主給你們立了安息日，為此到第六天他給你們兩天的食物；到第七天各人都應留在家內，不准任何人離開自己的地方。」
30 И почину народ у седми дан.
這樣百姓在第七天守了安息日。
31 И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.
以色列家給這食物取名叫「瑪納。」它像胡荽的種子那樣白，滋味好似蜜餅。
32 И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.
梅瑟說：「上主這樣吩咐說：裝滿一「曷默耳」瑪納，留給你們的後代子孫，為使他們能看到我領你們出離埃及國時，在曠野裏養活你們的食物。」
33 И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.
梅瑟向亞郎說：「拿一個罐子，裝滿一「曷默耳」瑪納，放在上主面前，留給你們的後代子孫。」
34 И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.
亞郎就照上主吩咐梅瑟的話，將瑪納放在約版前面，保留起來。
35 А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске.
以色列子民吃瑪納四十年之久，直到進入有人居住的地方為止；他們吃瑪納，直到進入客納罕地的邊界。
36 А гомор је десетина ефе.
一「曷默耳」是一「厄法」的十分之一。
