2 Мојсијева 15

1 Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

2 Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га.

3 Господ је велик ратник; име му је Господ.

4 Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.

5 Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.

6 Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.

7 И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.

8 Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.

9 Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.

10 Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.

11 Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?

12 Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.

13 Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.

14 Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.

15 Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.

16 Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио.

17 Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.

18 Господ ће царовати довека.

19 Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.

20 И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.

21 И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.

22 Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.

23 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.

24 Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?

25 И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.

26 И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.

27 И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.