< 2 Мојсијева 15 >

1 Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
Then sang Moses and the children of Israel this song to the LORD, and spoke, saying, I will sing to the LORD, for he hath triumphed gloriously: the horse and his rider hath he thrown into the sea.
2 Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га.
The LORD is my strength and song, and he is become my salvation: he is my God, and I will prepare him an habitation; my father’s God, and I will exalt him.
3 Господ је велик ратник; име му је Господ.
The LORD is a man of war: the LORD is his name.
4 Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.
Pharaoh’s chariots and his host hath he cast into the sea: his chosen captains also are drowned in the Red sea.
5 Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.
The depths have covered them: they sank to the bottom as a stone.
6 Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.
Thy right hand, O LORD, is become glorious in power: thy right hand, O LORD, hath dashed in pieces the enemy.
7 И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.
And in the greatness of thy excellency thou hast overthrown them that rose up against thee: thou sentest forth thy wrath, which consumed them as stubble.
8 Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.
And with the blast of thy nostrils the waters were gathered together, the floods stood upright as an heap, and the depths were congealed in the heart of the sea.
9 Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.
The enemy said, I will pursue, I will overtake, I will divide the spoil; my lust shall be satisfied upon them; I will draw my sword, my hand shall destroy them.
10 Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.
Thou didst blow with thy wind, the sea covered them: they sank as lead in the mighty waters.
11 Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?
Who is like thee, O LORD, among the gods? who is like thee, glorious in holiness, fearful in praises, doing wonders?
12 Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.
Thou didst stretch out thy right hand, the earth swallowed them.
13 Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.
Thou in thy mercy hast led forth the people who thou hast redeemed: thou hast guided them in thy strength to thy holy habitation.
14 Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.
The people shall hear, and be afraid: sorrow shall take hold on the inhabitants of Palestina.
15 Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.
Then the chiefs of Edom shall be amazed; the mighty men of Moab, trembling shall take hold upon them; all the inhabitants of Canaan shall melt away.
16 Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио.
Fear and dread shall fall upon them; by the greatness of thy arm they shall be as still as a stone; till thy people pass over, O LORD, till the people pass over, whom thou hast purchased.
17 Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.
Thou shalt bring them in, and plant them in the mountain of thy inheritance, in the place, O LORD, which thou hast made for thee to dwell in, in the Sanctuary, O LORD, which thy hands have established.
18 Господ ће царовати довека.
The LORD shall reign for ever and ever.
19 Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.
For the horse of Pharaoh went in with his chariots and with his horsemen into the sea, and the LORD brought again the waters of the sea upon them; but the children of Israel went on dry land in the midst of the sea.
20 И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.
And Miriam the prophetess, the sister of Aaron, took a timbrel in her hand; and all the women went out after her with timbrels and with dances.
21 И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
And Miriam answered them, Sing ye to the LORD, for he hath triumphed gloriously; the horse and his rider hath he thrown into the sea.
22 Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.
So Moses brought Israel from the Red sea, and they went out into the wilderness of Shur; and they went three days in the wilderness, and found no water.
23 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.
And when they came to Marah, they could not drink of the waters of Marah, for they were bitter: therefore the name of it was called Marah.
24 Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?
And the people murmured against Moses, saying, What shall we drink?
25 И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.
And he cried to the LORD; and the LORD showed him a tree, which he cast into the waters, and the waters were made sweet: there he made for them a statute and an ordinance, and there he tested them,
26 И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.
And said, If thou wilt diligently hearken to the voice of the LORD thy God, and wilt do that which is right in his sight, and wilt give ear to his commandments, and keep all his statutes, I will put none of these diseases upon thee, which I have brought upon the Egyptians: for I am the LORD that healeth thee.
27 И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.
And they came to Elim, where were twelve wells of water, and seventy palm trees: and they encamped there by the waters.

< 2 Мојсијева 15 >