2 Мојсијева 13
1 И рече Господ Мојсију говорећи:
And YHWH spake unto Moses, saying,
2 Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.
Sanctify unto me all the firstborn, whatsoever openeth the womb among the children of Israel, both of man and of beast: it is mine.
3 И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.
And Moses said unto the people, Remember this day, in which ye came out from Egypt, out of the house of bondage; for by strength of hand YHWH brought you out from this place: there shall no leavened bread be eaten.
4 Данас излазите, месеца Авива;
This day came ye out in the month of the aviv.
5 Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца;
And it shall be when YHWH shall bring thee into the land of the Canaanites, and the Hittites, and the Amorites, and the Hivites, and the Jebusites, which he sware unto thy fathers to give thee, a land flowing with milk and honey, that thou shalt keep this service in this month.
6 Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи.
Seven days thou shalt eat unleavened bread, and in the seventh day shall be a feast to YHWH.
7 Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом.
Unleavened bread shall be eaten seven days; and there shall no leavened bread be seen with thee, neither shall there be leaven seen with thee in all thy quarters.
8 И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.
And thou shalt shew thy son in that day, saying, This is done because of that which YHWH did unto me when I came forth out of Egypt.
9 И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира.
And it shall be for a sign unto thee upon thine hand, and for a memorial between thine eyes, that YHWH 's law may be in thy mouth: for with a strong hand hath YHWH brought thee out of Egypt.
10 Зато врши закон овај на време, од године до године.
Thou shalt therefore keep this ordinance in his season from year to year.
11 И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је,
And it shall be when YHWH shall bring thee into the land of the Canaanites, as he sware unto thee and to thy fathers, and shall give it thee,
12 Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу.
That thou shalt set apart unto YHWH all that openeth the matrix, and every firstling that cometh of a beast which thou hast; the males shall be YHWH 's.
13 А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи.
And every firstling of an ass thou shalt redeem with a lamb; and if thou wilt not redeem it, then thou shalt break his neck: and all the firstborn of man among thy children shalt thou redeem.
14 А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског.
And it shall be when thy son asketh thee in time to come, saying, What is this? that thou shalt say unto him, By strength of hand YHWH brought us out from Egypt, from the house of bondage:
15 Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем.
And it came to pass, when Pharaoh would hardly let us go, that YHWH slew all the firstborn in the land of Egypt, both the firstborn of man, and the firstborn of beast: therefore I sacrifice to YHWH all that openeth the matrix, being males; but all the firstborn of my children I redeem.
16 И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.
And it shall be for a token upon thine hand, and for frontlets between thine eyes: for by strength of hand YHWH brought us forth out of Egypt.
17 А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.
And it came to pass, when Pharaoh had let the people go, that Elohim led them not through the way of the land of the Philistines, although that was near; for Elohim said, Lest peradventure the people repent when they see war, and they return to Egypt
18 Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске.
But Elohim led the people about, through the way of the wilderness of the Red sea: and the children of Israel went up harnessed out of the land of Egypt.
19 И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом.
And Moses took the bones of Joseph with him: for he had straitly sworn the children of Israel, saying, Elohim will surely visit you; and ye shall carry up my bones away hence with you.
20 Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње.
And they took their journey from Succoth, and encamped in Etham, in the edge of the wilderness.
21 А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу.
And YHWH went before them by day in a pillar of a cloud, to lead them the way; and by night in a pillar of fire, to give them light; to go by day and night:
22 И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу.
He took not away the pillar of the cloud by day, nor the pillar of fire by night, from before the people.
