2 Мојсијева 12
1 И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:
Adonai spoke to Moses [Drawn out] and Aaron [Light-bringer] in the land of Egypt [Abode of slavery], saying,
2 Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.
“This month shall be to you the beginning of months. It shall be the first month Nissan ·Miracles (in Aramaic), 1· of the year to you.
3 Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;
Speak to all the congregation of Israel [God prevails], saying, ‘On the tenth day of this month, they shall take to them every man a lamb, according to their fathers’ houses, a lamb for a household;
4 Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.
and if the household is too little for a lamb, then he and his neighbor next to his house shall take one according to the number of the souls; according to what everyone can eat you shall make your count for the lamb.
5 А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.
Your lamb shall be without defect, a male a year old. You shall take it from the sheep, or from the goats:
6 И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.
and you shall keep it until the fourteenth day of the same month; and the whole assembly of the congregation of Israel [God prevails] shall kill it at evening.
7 И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.
They shall take some of the blood, and put it on the two door posts and on the lintel, on the houses in which they shall eat it.
8 И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.
They shall eat the meat in that night, roasted with fire, and matzah ·unleavened bread·. They shall eat it with bitter herbs.
9 Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.
Don’t eat it raw, nor boiled at all with water, but roasted with fire; with its head, its legs and its inner parts.
10 И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.
You shall let nothing of it remain until the morning; but that which remains of it until the morning you shall burn with fire.
11 А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
This is how you shall eat it: with your belt on your waist, your shoes on your feet, and your staff in your hand; and you shall eat it in haste: it is Adonai’s Pesac ·Passover·.
12 Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.
For I will go through the land of Egypt [Abode of slavery] in that night, and will strike all the firstborn in the land of Egypt [Abode of slavery], both man and animal. Against all the deities of Egypt [Abode of slavery] I will execute judgments: I am Adonai.
13 А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.
The blood shall be to you for a token on the houses where you are: and when I see the blood, I will pass over you, and there shall no plague be on you to destroy you, when I strike the land of Egypt [Abode of slavery].
14 И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.
This day shall be to you for a memorial, and you shall keep it a feast to Adonai: throughout all your generations you shall keep it a feast by this regulation forever.
15 Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.
“‘Seven days you shall eat matzah ·unleavened bread·; even the first day you shall put away yeast out of your houses, for whoever eats leavened bread from the first day until the seventh day, that soul shall be cut off from Israel [God prevails].
16 Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
In the first day there shall be to you a holy convocation, and in the seventh day a holy convocation; no kind of work shall be done in them, except that which every man must eat, that only may be done by you.
17 И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вечним.
You shall observe the festival of Matzah ·Unleavened bread·; for in this same day have I brought your armies out of the land of Egypt [Abode of slavery]: therefore you shall observe this day throughout all your generations by this regulation forever.
18 Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.
In the first month Nissan ·Miracles (in Aramaic), 1·, on the fourteenth day of the month at evening, you shall eat matzah ·unleavened bread·, until the twenty first day of the month at evening.
19 За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.
There shall be no yeast found in your houses for seven days, for whoever eats that which is leavened, that soul shall be cut off from the congregation of Israel [God prevails], whether he be a foreigner, or one who is born in the land.
20 Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.
You shall eat nothing leavened. In all your habitations you shall eat matzah ·unleavened bread·.’”
21 И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
Then Moses [Drawn out] called for all the elders of Israel [God prevails], and said to them, “Draw out, and take lambs according to your families, and kill the Pesac ·Passover· lamb.
22 И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
You shall take a bunch of hyssop, and dip it in the blood that is in the basin, and strike the lintel and the two door posts with the blood that is in the basin; and none of you shall go out of the door of his house until the morning.
23 Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
For Adonai will pass through to strike the Egyptians [people from Abode of slavery]; and when he sees the blood on the lintel, and on the two door posts, Adonai will pass over the door, and will not allow the destroyer to come in to your houses to strike you.
24 И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.
You shall observe this thing for an statute to you and to your sons forever.
25 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
It shall happen when you have come to the land which Adonai will give you, according as he has promised, that you shall keep this service.
26 И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?
It will happen, when your children ask you, ‘What do you mean by this service?’
27 Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.
that you shall say, ‘It is the sacrifice of Adonai’s Pesac ·Passover·, who passed over the houses of the children of Israel [God prevails] in Egypt [Abode of slavery], when he struck the Egyptians [people from Abode of slavery], and spared our houses.’” The people bowed their heads and worshiped.
28 И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
The children of Israel [God prevails] went and did so; as Adonai had enjoined Moses [Drawn out] and Aaron [Light-bringer], so they did.
29 А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.
At midnight, Adonai struck all the firstborn in the land of Egypt [Abode of slavery], from the firstborn of Pharaoh who sat on his throne to the firstborn of the captive who was in the dungeon; and all the firstborn of livestock.
30 Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.
Pharaoh rose up in the night, he, and all his servants, and all the Egyptians [people from Abode of slavery]; and there was a great cry in Egypt [Abode of slavery], for there was not a house where there was not one dead.
31 И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.
He called for Moses [Drawn out] and Aaron [Light-bringer] by night, and said, “Rise up, get out from among my people, both you and the children of Israel [God prevails]; and go, abad ·serve· Adonai, as you have said!
32 Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.
Take both your flocks and your herds, as you have said, and be gone; and bless me also!”
33 И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.
The Egyptians [people from Abode of slavery] were urgent with the people, to send them out of the land in haste, for they said, “We are all dead men.”
34 И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.
The people took their dough before it was leavened, their kneading troughs being bound up in their clothes on their shoulders.
35 И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.
The children of Israel [God prevails] did according to the word of Moses [Drawn out]; and they asked of the Egyptians [people from Abode of slavery] jewels of silver, and jewels of gold, and clothing.
36 И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.
Adonai gave the people chen ·grace· in the sight of the Egyptians [people from Abode of slavery], so that they let them have what they asked. They plundered the Egyptians [people from Abode of slavery].
37 И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.
The children of Israel [God prevails] traveled from Rameses to Sukkot, about six hundred thousand on foot who were men, besides children.
38 И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.
A mixed multitude went up also with them, with flocks, herds, and even very much livestock.
39 И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.
They baked unleavened cakes of the dough which they brought out of Egypt [Abode of slavery]; for it was not leavened, because they were divorced out of Egypt [Abode of slavery], and couldn’t wait, and they had not prepared any food for themselves.
40 А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.
Now the time that the children of Israel [God prevails] lived in Egypt [Abode of slavery] was four hundred thirty years.
41 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.
At the end of four hundred thirty years, to the day, all of Adonai’s armies went out from the land of Egypt [Abode of slavery].
42 Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.
It is a night to be much observed to Adonai for bringing them out from the land of Egypt [Abode of slavery]. This is that night of Adonai, to be much observed of all the children of Israel [God prevails] throughout their generations.
43 И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
Adonai said to Moses [Drawn out] and Aaron [Light-bringer], “This is the regulation of the Pesac ·Passover· lamb. No foreigner shall eat of it,
44 А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.
but every man’s servant who is bought for money, when you have circumcised him, then shall he eat of it.
45 Дошљак или најамник да је не једе.
A foreigner and a hired servant shall not eat of it.
46 У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.
It must be eaten In one house. You shall not carry any of the meat outside of the house. Do not break any of its bones.
47 Сав збор Израиљев нека чини тако.
All the congregation of Israel [God prevails] shall keep it.
48 Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
When a stranger shall live as a foreigner with you, and will keep the Pesac ·Passover· to Adonai, let all his males be circumcised, and then let him come near and keep it; and he shall be as one who is born in the land: but no uncircumcised person shall eat of it.
49 Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.
One Torah ·Teaching· shall be to him who is born at home, and to the stranger who lives as a foreigner among you.”
50 И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
All the children of Israel [God prevails] did so. As Adonai enjoined Moses [Drawn out] and Aaron [Light-bringer], so they did.
51 И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.
That same day, Adonai brought the children of Israel [God prevails] out of the land of Egypt [Abode of slavery] by their armies.
