< 2 Мојсијева 12 >

1 И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:
Now the LORD said to Moses and Aaron in the land of Egypt,
2 Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.
“This month is the beginning of months for you; it shall be the first month of your year.
3 Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;
Tell the whole congregation of Israel that on the tenth day of this month each man must select a lamb for his family, one per household.
4 Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.
If the household is too small for a whole lamb, they are to share with the nearest neighbor based on the number of people, and apportion the lamb accordingly.
5 А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.
Your lamb must be an unblemished year-old male, and you may take it from the sheep or the goats.
6 И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.
You must keep it until the fourteenth day of the month, when the whole assembly of the congregation of Israel will slaughter the animals at twilight.
7 И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.
They are to take some of the blood and put it on the sides and tops of the doorframes of the houses where they eat the lambs.
8 И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.
They are to eat the meat that night, roasted over the fire, along with unleavened bread and bitter herbs.
9 Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.
Do not eat any of the meat raw or cooked in boiling water, but only roasted over the fire—its head and legs and inner parts.
10 И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.
Do not leave any of it until morning; before the morning you must burn up any part that is left over.
11 А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
This is how you are to eat it: You must be fully dressed for travel, with your sandals on your feet and your staff in your hand. You are to eat in haste; it is the LORD’s Passover.
12 Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.
On that night I will pass through the land of Egypt and strike down every firstborn male, both man and beast, and I will execute judgment against all the gods of Egypt. I am the LORD.
13 А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.
The blood on the houses where you are staying will distinguish them; when I see the blood, I will pass over you. No plague will fall on you to destroy you when I strike the land of Egypt.
14 И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.
And this day will be a memorial for you, and you are to celebrate it as a feast to the LORD, as a permanent statute for the generations to come.
15 Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.
For seven days you must eat unleavened bread. On the first day you are to remove the leaven from your houses. Whoever eats anything leavened from the first day through the seventh must be cut off from Israel.
16 Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
On the first day you are to hold a sacred assembly, and another on the seventh day. You must not do any work on those days, except to prepare the meals—that is all you may do.
17 И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вечним.
So you are to keep the Feast of Unleavened Bread, for on this very day I brought your divisions out of the land of Egypt. You must keep this day as a permanent statute for the generations to come.
18 Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.
In the first month you are to eat unleavened bread, from the evening of the fourteenth day until the evening of the twenty-first day.
19 За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.
For seven days there must be no leaven found in your houses. If anyone eats something leavened, that person, whether a foreigner or native of the land, must be cut off from the congregation of Israel.
20 Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.
You are not to eat anything leavened; eat unleavened bread in all your homes.”
21 И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
Then Moses summoned all the elders of Israel and told them, “Go at once and select for yourselves a lamb for each family, and slaughter the Passover lamb.
22 И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
Take a cluster of hyssop, dip it into the blood in the basin, and brush the blood on the top and sides of the doorframe. None of you shall go out the door of his house until morning.
23 Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
When the LORD passes through to strike down the Egyptians, He will see the blood on the top and sides of the doorframe and will pass over that doorway; so He will not allow the destroyer to enter your houses and strike you down.
24 И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.
And you are to keep this command as a permanent statute for you and your descendants.
25 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
When you enter the land that the LORD will give you as He promised, you are to keep this service.
26 И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?
When your children ask you, ‘What does this service mean to you?’
27 Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.
you are to reply, ‘It is the Passover sacrifice to the LORD, who passed over the houses of the Israelites in Egypt when He struck down the Egyptians and spared our homes.’” Then the people bowed down and worshiped.
28 И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
And the Israelites went and did just what the LORD had commanded Moses and Aaron.
29 А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.
Now at midnight the LORD struck down every firstborn male in the land of Egypt, from the firstborn of Pharaoh, who sat on his throne, to the firstborn of the prisoner in the dungeon, as well as all the firstborn among the livestock.
30 Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.
During the night Pharaoh got up—he and all his officials and all the Egyptians—and there was loud wailing in Egypt; for there was no house without someone dead.
31 И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.
Then Pharaoh summoned Moses and Aaron by night and said, “Get up, leave my people, both you and the Israelites! Go, worship the LORD as you have requested.
32 Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.
Take your flocks and herds as well, just as you have said, and depart! And bless me also.”
33 И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.
And in order to send them out of the land quickly, the Egyptians urged the people on. “For otherwise,” they said, “we are all going to die!”
34 И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.
So the people took their dough before it was leavened, carrying it on their shoulders in kneading bowls wrapped in clothing.
35 И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.
Furthermore, the Israelites acted on Moses’ word and asked the Egyptians for articles of silver and gold, and for clothing.
36 И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.
And the LORD gave the people such favor in the sight of the Egyptians that they granted their request. In this way they plundered the Egyptians.
37 И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.
The Israelites journeyed from Rameses to Succoth with about 600,000 men on foot, besides women and children.
38 И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.
And a mixed multitude also went up with them, along with great droves of livestock, both flocks and herds.
39 И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.
Since their dough had no leaven, the people baked what they had brought out of Egypt into unleavened loaves. For when they had been driven out of Egypt, they could not delay and had not prepared any provisions for themselves.
40 А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.
Now the duration of the Israelites’ stay in Egypt was 430 years.
41 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.
At the end of the 430 years, to the very day, all the LORD’s divisions went out of the land of Egypt.
42 Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.
Because the LORD kept a vigil that night to bring them out of the land of Egypt, this same night is to be a vigil to the LORD, to be observed by all the Israelites for the generations to come.
43 И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
And the LORD said to Moses and Aaron, “This is the statute of the Passover: No foreigner is to eat of it.
44 А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.
But any slave who has been purchased may eat of it, after you have circumcised him.
45 Дошљак или најамник да је не једе.
A temporary resident or hired hand shall not eat the Passover.
46 У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.
It must be eaten inside one house. You are not to take any of the meat outside the house, and you may not break any of the bones.
47 Сав збор Израиљев нека чини тако.
The whole congregation of Israel must celebrate it.
48 Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
If a foreigner resides with you and wants to celebrate the LORD’s Passover, all the males in the household must be circumcised; then he may come near to celebrate it, and he shall be like a native of the land. But no uncircumcised man may eat of it.
49 Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.
The same law shall apply to both the native and the foreigner who resides among you.”
50 И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
Then all the Israelites did this—they did just as the LORD had commanded Moses and Aaron.
51 И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.
And on that very day the LORD brought the Israelites out of the land of Egypt by their divisions.

< 2 Мојсијева 12 >