Књига о Јестири 5
1 А трећи дан обуче се Јестира у царско одело, и стаде у трему унутрашњег двора царског према стану царевом; а цар сеђаше на царском престолу свом у двору царском према вратима од двора.
A I ke kolu o ka la, hookomo ae la o Esetera i ka lole alii, a ku aku la ma ka pahale iloko o ka hale o ke alii, ma ke alo o ka hale o ke alii. A e noho ana no ke alii ma kona nohoalii, ma ka hale alii, ma ke alo o ka pukapa o ka hale.
2 И кад цар угледа царицу Јестиру где стоји у трему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му беше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице.
A ike mai la ke alii ia Esetera, i ke alii wahine, e ku ana maloko o ka pahale. loaa ia ia ke alohaia mai e ia; a o mai la ke alii i ke kookooalii gula ma kona lima ia Esetera. Hookokoke aku la o Esetera, a hoopa aku la i ka welau o ke kookooalii.
3 И рече јој цар: Шта ти је, царице Јестиро? И шта желиш? Ако је и до половине царства, даће ти се.
Alaila i mai ke alii ia ia, Heaha kau, e ke alii wahine, e Esetera, a keaha hoi kau mea e noi mai ai? E haawiia'ku no ia ia oe, ina paha o ka hapalua ia o ke aupuni.
4 А Јестира рече: Ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на обед који сам му зготовила.
I aku la o Esetera, Ina he maikai ia i ke alii, e hele mai ke alii a me Hamana, i keia la, i ka ahainu a'u i hoomakaukau ai nona.
5 А цар рече: Зовите брже Амана да учини шта рече Јестира. И дође цар с Аманом на обед који зготови Јестира.
Alaila, olelo aku ke alii, E hoolalelale ia Hamana, e hana oia i ka mea a Esetera i olelo ai. A hele mai la ke alii a me Hamana i ka ahainu a Esetera i hoomakaukau ai.
6 Потом цар, напив се вина, рече Јестири: Шта желиш? Даће ти се; и шта молиш? Ако је и до половине царства, биће.
Olelo mai la ke alii ia Esetera, ma ka ahainu waina, Heaha kau mea e noi mai ai? E haawiia no ia ia oe. A heaha hoi kau kauoha? Ina paha o ka hapalua ia o ke aupuni e hanaia no ia.
7 А Јестира одговарајући рече: Желим и молим:
Alaila, olelo aku la o Esetera, i aku la, Eia kuu mea e noi aku ai, a me ka'u kauoha hoi.
8 Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да шта желим и учини шта молим, нека опет дође цар с Аманом на обед који ћу им зготовити, и сутра ћу учинити по речи царевој.
Ina i loaa ia'u ke alohaia mai e ke alii, a ina i lealea ke alii i ka haawi mai i ka'u mea e noi aku ai, a e hana hoi e like me ka'u kauoha ana, e hele mai ke alii a me Hamana i ka ahainu a'u e hoomakaukau ai no laua, a apopo e hana no wau e like me ka olelo a ke alii.
9 И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад виде Аман Мардохеја на вратима царевим, а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гнева на Мардохеја.
Puka aku la o Hamana iwaho ia la, me ka olioli, a me ka naau mama. A ike ae la oia ia Moredekai ma ka pukapa o ke alii, aole i ka iluna, aole i neenee aku nona, piha loa iho la ia i ka ukiuki ia Moredekai.
10 Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју.
Uumi iho la o Hamana i kona manao; a hoi aku la oia i kona wahi, alaila kii aku la oia i kona poe makamaka, a me Zeresa kana wahine.
11 И приповеди им Аман о слави богатства свог и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских.
A hai aku la o Hamana ia lakou i ka nani o kona waiwai, a i ka lehulehu o kana poe keiki, a i na mea a pau a ke alii i hookiekie ai ia ia, a me kona hoonoho ana ia ia maluna o na kuhina a me na kanaka o ke alii.
12 И дода Аман: Па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на обед, који беше зготовила, па и сутра сам позван к њој с царем.
Olelo aku la no hoi o Hamana, He oiaio, aole i hookomo o Esetera ke alii wahine, i kekahi mea e ae me ke alii i ka ahainu, ana i hoomakaukau ai, ia'u wale no. A ua kiina mai hoi au e hele io na la me ke alii i ka la apopo.
13 Али све то није ми ни на шта докле год гледам оног Мардохеја Јудејца где седи на вратима царевим.
Aka, he mea ole ia'u keia mau mea a pau, ia'u e ike aka ai ia Moredekai ka Iudaio, e noho ana ma ka pukapa o ke alii.
14 Тада му рече Сереса, жена његова и сви пријатељи његови: Нека начине вешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима обеси Мардохеј, па иди с царем весео на обед. И то би по вољи Аману и приправи вешала.
Alaila, olelo mai la ia ia o Zeresa kana wahine, a me kona poe makamaka a pau, E hanaia he olokea, i kanalima kubita ke kiekia; a apopo, e olelo aku oe i ke alii, i liia o Moredekai maluna olaila. Alaila, e hele olioli oe i ka ahainu me ke alii. Ua maikai ia i ka manao o Hamana, a hana iho la oia i ke olokea.
