Књига о Јестири 3
1 После тога, подиже цар Асвир Амана, сина Амедатиног, Агагеја, и узвиси га, и намести му престо више свих кнезова што беху код њега.
To pacoengah Ahasuerus siangpahrang mah Agag acaeng, Hammedatha capa Haman to pathlaw moe, a taengah kaom kalah angraengnawk pongah araengh sang to paek.
2 И све слуге цареве што беху на вратима царевим клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако беше цар заповедио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.
Siangpahrang ih khongkha toep, a tamnanawk boih loe siangpahrang lokpaekhaih baktih toengah, Haman hmaa ah akuephaih hoiah azathaih to paek o. Toe Mordekai loe akuep ai, khingyahaih doeh paek ai.
3 И слуге цареве што беху на вратима царевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш заповест цареву?
To naah siangpahrang khongkha ah kaom siangpahrang ih tamnanawk mah Mordekai khaeah, Tipongah siangpahrang mah paek ih lok to na aek loe? tiah a naa o.
4 И пошто му од дана на дан говораше, а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати речи Мардохејеве, јер им беше казао да је Јудејац.
Nihcae mah ni thokkruek anih khaeah thuih pae o, toe Mordekai mah kai loe Judah kami ni, tiah a naa. Nihcae ih lok to tahngai pae ai; to pongah Mordekai mah thuih ih lok loe tangtang maw, tangtang ai, tiah panoek hanah, Haman khaeah thuih pae o.
5 А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман.
Mordekai loe akuep ai moe, khingyahaih doeh paek ai, tiah Haman mah hnuk naah, paroeai palungphui.
6 Али мишљаше да није вредно да дигне руку на Мардохеја самог, јер му казаше ког народа беше Мардохеј, него гледаше да истреби све Јудејце што беху по свему царству Асвировом, народ Мардохејев.
Nihcae mah Mordekai ih acaengnawk to panoek naah, Mordekai khue hum han koeh ai; Ahasuerus ukhaih prae thungah kaom Mordekai ih acaeng Judahnawk boih hum hanah loklam to pakrong.
7 Првог месеца, а то је месец Нисан, године дванаесте царовања Асвировог, бацаше Фур, то јест жреб, пред Аманом, од дана до дана и од месеца до месеца, до дванаестог месеца, а то је месец Адар.
Ahasuerus siangpahrang ah ohhaih saning hatlai hnetto, khrah tangsuek, Nisan khrah naah, ani hoi akhrah to qoih hanah Haman hmaa ah Pur, tiah kawk ih taham khethaih phoisa to vah o; to naah taham khethaih phoisa loe khrah hatlai hnetto haih, Adar khrah ah amtimh.
8 И Аман рече цару Асвиру: Има народ расејан и расут по народима по свим земљама царства твог, ког су закони другачији од закона свих народа, и не извршује закона царевих, па није пробитачно цару да их остави.
To naah Haman loe Ahasuerus siangpahrang khaeah caeh moe, Minawk kalah ih daan hoi anghmong ai, siangpahrang mah paek ih lok doeh tahngai ai, na prae thung boih ah amhet o moe, minawk salakah kaom acaeng maeto oh; to acaeng to na tahmen nahaeloe, siangpahrang hanah amekhaih om mak ai, tiah a naa.
9 Ако је цару угодно, да се пише да се истребе; и ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.
Siangpahrang palung tongh nahaeloe, nihcae to tamit boih hanah lok takroek ah; to lok takroekhaih baktiah sah tangtang kami hanah sumkanglung talent sangto siangpahrang ih tangka patunghaih ahmuen ah ka suek han, tiah a naa.
10 Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатином Агагеју непријатељу јудејском.
To pongah siangpahrang loe angmah ih bantuek to khringh moe, Agag acaeng, Hammedatha capa, Judahnawk ih misa, Haman khaeah paek.
11 И рече Аману: То сребро нека теби, а од народа чини шта ти је драго.
Siangpahrang mah Haman khaeah, Tangka loe nangmah hanah kang paek, to kaminawk doeh na koeh baktiah sah ah, tiah a naa.
12 Зато дозваше писаре цареве првог месеца тринаестог дана, и написа се све како заповеди Аман, намесницима царевим и војводама у свакој земљи и кнезовима сваког народа, свакој земљи писмом њеним и сваком народу језиком његовим, у име цара Асвира написа се и прстеном царевим запечати се.
To pacoengah hmaloe koek ih khrah, ni hatlai thumto naah, siangpahrang ih ca tarik kami to a kawk; Haman mah siangpahrang bomkung khaeah thuih ih lok baktih toengah, prae maeto kruekah angmacae ih lok hoiah ca to tarik moe, prae ukkungnawk, prae thung ih angraengnawk khaeah a paek; ca loe siangpahrang Ahasuerus ih ahmin hoiah tarik moe, anih ih bantuek hoiah catui a daengh.
13 И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истребе све Јудејце, старо и младо, децу и жене у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, које је месец Адар, и да разграбе имање њихово.
Adar khrah, khrah hatlai hnetto haih, ni hatlai thum, nito thungah Judahnawk boih, nawkta hoi mitong, nawktanawk hoi nongpatanawk to hum boih moe, tamit boih pacoengah, nihcae ih hmuennawk to lak boih hanah, ca to siangpahrang ukhaih prae thung boih ah ca phawkungnawk khaeah a pat.
14 У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да буду готови за онај дан.
To na niah kaminawk boih amsak o coek hanah, siangpahrang mah paek ih lok baktih toengah tarik ih ca to prae thung ih kaminawk boih hanah panoek o sak.
15 Гласници отидоше брзо по заповести царевој, и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. А цар и Аман сеђаху и пијаху, а град се Сусан смете.
Siangpahrang mah paek ih lok to thuih hanah, capat phawkungnawk loe karangah caeh o moe, siangpahrang ohhaih ahmuen Susan vangpui ah taphong o. To naah siangpahrang hoi Haman loe caaknaek hanah anghnut hoi; toe Susan vangpui loe dawnraihaih hoiah koi.
