< Ефесцима 5 >

1 Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца,
Шуңа Худаниң сөйүмлүк пәрзәнтлиридин болуп, Уни үлгә қилиңлар; һәмдә Мәсиһ бизни сөйүп, Өзини биз үчүн Худаға хушпурақ сүпитидә һәдийә-қурбанлиқ болушқа атап пида қилғандәк силәрму муһәббәт ичидә меңиңлар.
2 И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.
3 А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;
Амма муқәддәс бәндиләргә лайиқ һалда, бузуқлуқ, һәр қандақ паскинилиқ яки нәпсанийәтчилик араңларда һәтта тилғиму елинмисун;
4 Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.
Шундақла ипласлиқ, әхмиқанә параңлар яки чакина чақчақларму тилиңларға елинмисун — буларму мувапиқ әмәстур — бәлки ағзиңлардин тәшәккүрләр чиқсун.
5 Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога.
Чүнки шуниңдин хәвәрдарсиләрки, һәр қандақ бузуқлуқ қилғучи, напак болғучи яки нәпсанийәтчи киши (бундақ киши әмәлийәттә бир бутпәрәскә баравәр) Мәсиһ вә Худаниң падишалиғиға мирасхор болалмайду.
6 Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности.
Һеч кимгә өзүңларни қуруқ гәпләр билән алдатмаңлар; чүнки бу ишлар түпәйлидин Худаниң ғәзиви итаәтсизликтин болған пәрзәнтләрниң бешиға чүшиду.
7 Не бивајте дакле заједничари њихови.
Шуңа уларға мошу ишларда шерик болмаңлар;
8 Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите;
чүнки силәр әсли қараңғулуқ едиңлар, лекин һазир Рәбдә йоруқлуқсиләр; йоруқлуқниң пәрзәнтлиригә лайиқ меңиңлар
9 Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.
(чүнки йоруқлуқниң мевиси толуқ меһриванлиқ, һәққанийлиқ вә һәқиқәттин тәркиб тапқандур),
10 Истражујте шта је Богу угодно.
немә ишларниң Рәбни хурсән қилидиғанлиғини үгинип испатлаңлар.
11 И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте.
Қараңғулуқтики мевисиз ишлар билән четилип қалмаңлар; әксичә, уларни ечип әйипләңлар;
12 Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.
чүнки уларниң йошурунчә ишлигәнлирини һәтта тилға елишму номус иштур.
13 А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је;
Амма йоруқлуқ билән әйипләп ашкариланған һәр қандақ нәрсә очуқ көрүниду; йоруқлуқ ашкарилиған һәммә нәрсә йоруқлуққа айлиниду.
14 Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.
Шуниң үчүн У мундақ дәйду: — «Ойған, әй уйқичи! Тирил өлүкләр арисидин! Вә Мәсиһ сени парлап йоритиду».
15 Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;
Шуниң үчүн силәрниң меңиватқан йолуңларға еһтият билән диққәт қилиңлар; йолуңлар наданларниңкидәк әмәс, даналарниңкидәк болсун;
16 Пазите на време, јер су дани зли,
вақит-пурсәтни ғәниймәт билип тутувелиңлар; чүнки мошу дәвир рәзилдур.
17 Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија.
Бу сәвәптин надан болмаңлар, бәлки Рәбниң ирадисиниң немә екәнлигини чүшәнгүчи болуңлар;
18 И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,
Һарақ-шарап ичип мәс болмаңлар; шундақ қилиқ адәмни шаллақлаштуриду; буниң орниға Роһқа толдурулғучи болуңлар,
19 Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу;
бир-бириңларға зәбур-нәғмиләр, мәдһийә күйлири вә роһий нахшилар ейтишип, қәлбиңларда нахша-нәғмиләр яңритип Рәбни мәдһийиләңлар;
20 Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу;
һәрдайим һәммә ишлар үчүн Рәб Әйса Мәсиһниң намида Худа һәм Ата Болғучиға тәшәккүр-рәхмәт ейтиңлар,
21 Слушајући се међу собом у страху Божијем.
Мәсиһтин әйминип, бир-бириңларға бойсунуңлар.
22 Жене! Слушајте своје мужеве као Господа.
Силәр аяллар, Рәбкә бойсунғандәк өз әрлириңләргә бойсунуңлар;
23 Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела.
чүнки Мәсиһ җамаәтниң беши болғандәк, әр аялниң бешидур; Мәсиһ йәнә тәнгә қутқузғучидур.
24 Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.
Әндиликтә җамаәт Мәсиһкә бойсуғандәк, аяллар әрлиригә һәммә ишта бойсунсун.
25 Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,
Әрләр аяллириңларни сөйүңләр, худди Мәсиһниңму җамаәтни сөйүп, униң үчүн Өзини пида қилғинидәк сөйүңлар;
26 Да је освети очистивши је купањем воденим у речи;
[Мәсиһниң җамаәт үчүн] шундақ қилиши җамаәтни муқәддәс қилип, «дасниң сүйи» болған сөз-калам билән жуюп пакландуруш үчүндур,
27 Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане.
шуниңдәк җамаәтни шәрәплик һалда Өзигә һазир қилип, уни һеч дағ, қоруқ яки буларға охшаш һәр қандақ нәрсиләрдин халий қилип, толуқ муқәддәс вә әйипсиз қилиштин ибарәттур.
28 Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.
Шуниңға охшаш, әрләр өз аяллирини өз тенини сөйгәндәк сөйүши керәктур; өз аялини сөйгән киши өзини сөйгән билән баравәр.
29 Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву.
Чүнки һеч ким әсла өзиниң етидин нәпрәтләнгән әмәс, әксичә уни озуқландуриду һәм асрайду; бу худди Мәсиһниң җамаәтни [озуқландуридиғиниға һәм уни асрайдиғиниға] охшайду.
30 Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових.
Чүнки биз Униң тениниң әзалиридурмиз: —
31 Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
«Шу сәвәптин әр ата-анисиниң йенидин айрлип, өз аялиға бағлиниду; иккиси бир тән болиду».
32 Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.
Бу сир интайин чоңқурдур; амма мән һазир Мәсиһ вә җамаәт тоғрилиқ сөзләватимән.
33 Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа.
Амма силәрму һәр бириңлар өз аялиңларни өзүңларни сөйгәндәк сөйүңлар; аял болса, еридин әйминип, уни һөрмәтлисун.

< Ефесцима 5 >