Ефесцима 5
1 Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца,
Buďtež tedy následovníci Boží, jakožto synové milí.
2 И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.
A choďtež v lásce, jakož i Kristus miloval nás, a vydal sebe samého za nás, dar a obět Bohu u vůni rozkošnou.
3 А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;
Smilstvo pak a všeliká nečistota, neb lakomství, aniž jmenováno buď mezi vámi, jakož sluší na svaté,
4 Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.
A tolikéž mrzkost, ani bláznové mluvení, ani šprýmování, kteréžto věci jsou nenáležité, ale raději ať jest díků činění.
5 Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога.
Víte zajisté o tom, že žádný smilník aneb nečistý, ani lakomec, (jenž jest modloslužebník, ) nemá dědictví v království Kristově a Božím.
6 Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности.
Žádný vás nesvoď marnými řečmi; nebo pro takové věci přichází hněv Boží na syny nepoddané.
7 Не бивајте дакле заједничари њихови.
Nebývejtež tedy účastníci jejich.
8 Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите;
Byli jste zajisté někdy temnosti, ale již nyní jste světlo v Pánu. Jakožto synové světla choďte,
9 Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.
(Nebo ovoce Ducha záleží ve vší dobrotě, a spravedlnosti, a v pravdě, )
10 Истражујте шта је Богу угодно.
O to stojíce, což by se dobře líbilo Pánu.
11 И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте.
A neobcujte s skutky neužitečnými tmy, ale raději je trescete.
12 Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.
Nebo což se tajně děje od nich, mrzko jest o tom i mluviti.
13 А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је;
Všecko pak, což bývá trestáno, od světla bývá zjeveno; nebo to, což všecko zjevuje, světlo jest.
14 Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.
Protož praví: Probuď se ty, jenž spíš, a vstaň z mrtvých, a zasvítíť se tobě Kristus.
15 Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;
Viztež tedy, kterak byste opatrně chodili, ne jako nemoudří, ale jako moudří,
16 Пазите на време, јер су дани зли,
Vykupujíce čas; nebo dnové zlí jsou.
17 Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија.
Protož nebývejte neopatrní, ale rozumějící, která by byla vůle Páně.
18 И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,
A neopíjejte se vínem, v němžto jest prostopášnost, ale naplněni buďte Duchem svatým,
19 Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу;
Mluvíce sobě vespolek v žalmích, a v chvalách, a v písničkách duchovních, zpívajíce a plésajíce v srdcích vašich Pánu,
20 Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу;
Díky činíce vždycky ze všeho ve jménu Pána našeho Jezukrista Bohu a Otci,
21 Слушајући се међу собом у страху Божијем.
Poddáni jsouce jedni druhým v bázni Boží.
22 Жене! Слушајте своје мужеве као Господа.
Ženy mužům svým poddány buďte jako Pánu.
23 Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела.
Nebo muž jest hlava ženy, jako i Kristus jest hlava církve, a onť jest Spasitel těla.
24 Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.
A tak jakož církev poddána jest Kristu, tak i ženy mužům svým ať jsou poddány ve všem.
25 Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,
Muži milujte ženy své, jako i Kristus miloval církev, a vydal sebe samého za ni,
26 Да је освети очистивши је купањем воденим у речи;
Aby ji posvětil, očistiv ji obmytím vody v slovu,
27 Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане.
Aby ji sobě postavil slavnou církev, nemající poskvrny, ani vrásky, neb cokoli takového, ale aby byla svatá a bez úhony.
28 Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.
Takť jsou povinni muži milovati ženy své jako svá vlastní těla. Kdo miluje ženu svou, sebeť samého miluje.
29 Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву.
Žádný zajisté nikdy těla svého neměl v nenávisti, ale krmí a chová je, jakožto i Pán církev.
30 Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових.
Neboť jsme údové těla jeho, z masa jeho a z kostí jeho.
31 Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
A protoť opustí člověk otce i matku, a připojí se k manželce své, i budouť dva jedno tělo.
32 Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.
Tajemství toto veliké jest, ale já pravím o Kristu a o církvi.
33 Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа.
Avšak i vy, jeden každý z vás, manželku svou tak jako sám sebe miluj. Žena pak ať se bojí muže svého.
