Ефесцима 4

1 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

2 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

3 Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

4 Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

5 Један Господ, једна вера, једно крштење,

6 Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

7 А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.

8 Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.

9 А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?

10 Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.

11 И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

12 Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;

13 Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;

14 Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;

15 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.

16 Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.

17 Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,

18 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

19 Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

20 Али ви тако не познасте Христа;

21 Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,

22 Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;

23 И да се обновите духом ума свог,

24 И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

25 Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

26 Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.

27 Нити дајте места ђаволу.

28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

29 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

30 И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.

31 Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

32 А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.