< Ефесцима 4 >

1 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,
Niin minä vangittu Herrassa neuvon teitä, että te siinä kutsumisessa, johon te kutsutut olette, niin vaeltaisitte kuin sopii,
2 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,
Kaikella nöyryydellä, siveydellä ja pitkämielisyydellä, ja kärsikäät toinen toistanne rakkaudessa.
3 Старајући се држати јединство Духа у свези мира;
Ahkeroitkaat myös pitämään hengen yhteyttä rauhan siteen kautta:
4 Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.
Yksi ruumis ja yksi henki, niinkuin tekin olette teidän kutsumisessanne yhdenkaltaiseen toivoon kutsutut,
5 Један Господ, једна вера, једно крштење,
Yksi Herra, yksi usko, yksi kaste,
6 Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.
Yksi Jumala ja kaikkein Isä, joka kaikkein päällä on, ja kaikkein kautta, ja teissä kaikissa.
7 А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.
Mutta jokaiselle meille on armo annettu Kristuksen lahjan mitan jälkeen.
8 Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.
Sentähden hän sanoo: hän on astunut ylös korkeuteen, ja on vankiuden vangiksi vienyt, ja ihmisille lahjoja antanut.
9 А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?
Mutta se, että hän astui ylös, ei ole mikään muu kuin että hän ennen tänne astui alas, alimmaisiin maan paikkoihin.
10 Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.
Joka on astunut alas, hän on se, joka kaikkein taivasten päälle astui ylös, että hän kaikki täyttäis,
11 И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,
Ja hän on pannut muutamat apostoleiksi, muutamat prophetaiksi, muutamat evankelistaiksi, muutamat paimeniksi ja opettajiksi.
12 Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;
Pyhäin täydellisyyteen, palveluksen työhön ja Kristuksen ruumiin rakennukseen,
13 Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;
Siihenasti kuin me kaikki tulemme uskon ja Jumalan Pojan tuntemisen yhteydessä täydeksi mieheksi, Kristuksen täydellisen varren mitan jälkeen:
14 Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;
Ettemme silleen lapset olisi, jotka horjuisimme ja kaikkinaisilta opetuksen tuulilta vieteltäisiin, ihmisten koiruuden ja kavaluuden kautta, jolla he meitä käyvät ympäri, saadaksensa pettää;
15 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.
Mutta olkaamme toimelliset rakkaudessa ja kasvakaamme kaikissa, hänessä, joka pää on, Kristus,
16 Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.
Josta koko ruumis on koottu ja yhteen liitetty, kaiken yhdistyksen kautta, joka siihen lisääntyy, sen vaikutuksen ja määrän jälkeen, joka kullakin jäsenellä on, siitä kasvaa ruumis omaksi rakennukseksensa rakkaudessa.
17 Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,
Niin minä nyt sanon ja todistan Herrassa, ettette silleen vaella niinkuin muut pakanat vaeltavat mielensä tyhmyydessä,
18 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;
Joiden ymmärrys pimitetty on ja ovat vieraantuneet siitä elämästä, joka Jumalasta on, tyhmyyden kautta, joka heissä on, ja heidän sydämensä kovuuden kautta,
19 Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.
Jotka, sitten kuin he olivat paatuneet, antoivat ylön heitänsä haureuteen ja tekivät kaikkinaista saastaisuutta ylönpalttisessa himossa.
20 Али ви тако не познасте Христа;
Mutta ette niin Kristusta ole oppineet.
21 Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,
Jos te muutoin hänestä kuulleet olette ja hänessä opetetut olette, niinkuin totuus Jesuksessa on,
22 Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;
Niin pankaat pois vanha ihminen, jonka kanssa te ennen vaelsitte, joka himoin kautta eksyksissä itsensä turmelee;
23 И да се обновите духом ума свог,
Mutta uudistakaat teitänne teidän mielenne hengessä,
24 И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.
Ja pukekaat päällenne uusi ihminen, joka Jumalan jälkeen luotu on, totisessa vahurskaudessa ja pyhyydessä.
25 Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.
Sentähden pankaat pois valhe, ja puhukaan jokainen lähimmäisensä kanssa totuutta; sillä me olemme jäsenet keskenämme.
26 Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.
Vihastukaat ja älkäät syntiä tehkö, älkäät antako auringon laskea ylitse teidän vihanne,
27 Нити дајте места ђаволу.
Älkäät antako laittajalle siaa.
28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.
Joka varastanut on, älkään silleen varastako, vaan paremmin tehkään työtä ja toimittakaan käsillänsä jotakin hyvää, että hänellä olis tarvitsevalle jakamista.
29 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.
Älköön yksikään rietas puhe teidän suustanne lähtekö, vaan mitä sovelias on parannuksen tarpeeksi, että se kelvollinen kuulla olis.
30 И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.
Ja älkäät Jumalan Pyhää Henkeä murheelliseksi saattako, jossa te lunastuksen päivään asti kiinnitetyt olette.
31 Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.
Kaikki haikeus, ja närkästys, ja viha, ja huuto, ja sadatus olkoon kaukana teistä kaiken pahuuden kanssa.
32 А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.
Mutta olkaat keskenänne ystävälliset ja laupiaat, ja anteeksi antakaat toinen toisellenne niinkuin Jumala teillekin Kristuksen kautta anteeksi antanut on.

< Ефесцима 4 >