Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Palabras del Predicador, hijo de David, rey en Jerusalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Vanidad de vanidades, dijo el Predicador, vanidad de vanidades; todo vanidad.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
¿Qué tiene más el hombre de todo su trabajo, con que trabaja debajo del sol?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Generación va, y generación viene; y la tierra siempre permanece.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
Y sale el sol, y pónese el sol; y como con deseo vuelve a su lugar, donde torna a nacer.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
El viento va al mediodía, y rodea al norte: va rodeando rodeando, y por sus rodeos torna el viento.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Los ríos todos van a la mar, y la mar no se hinche: al lugar de donde los ríos vinieron, allí tornan para volver.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Todas las cosas andan en trabajo, más que el hombre pueda decir; ni los ojos viendo hartarse de ver, ni los oídos oyendo henchirse.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
¿Qué es lo que fue? Lo mismo que será. ¿Qué es lo que ha sido hecho? Lo mismo que se hará; y nada hay nuevo debajo del sol.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Hay algo de que se pueda decir: ¿Veis aquí, esto es nuevo? Ya fue en los siglos que nos han precedido.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
No hay memoria de lo que precedió, ni tampoco de lo que sucederá habrá memoria en los que serán después.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
Yo, el Predicador, fui rey sobre Israel en Jerusalem,
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
Y di mi corazón a inquirir y buscar con sabiduría sobre todo lo que se hace debajo del cielo: (esta mala ocupación dio Dios a los hijos de los hombres, en que se ocupen: )
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
Yo miré todas las obras que se hacen debajo del sol; y, he aquí, que todo ello es vanidad, y aflicción de espíritu.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
Lo torcido no se puede enderezar; y lo falto no se puede contar.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
Hablé yo con mi corazón, diciendo: He aquí, yo soy engrandecido, y he crecido en sabiduría sobre todos los que fueron antes de mí en Jerusalem; y mi corazón ha visto multitud de sabiduría y de ciencia.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
Y di mi corazón a conocer la sabiduría, y la ciencia; y las locuras y desvaríos: conocí al cabo que aun esto era aflicción de espíritu.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Porque en la mucha sabiduría hay mucho enojo; y quien añade ciencia, añade dolor.
