< Књига проповедникова 1 >
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
ダビデの子、エルサレムの王である伝道者の言葉。
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
伝道者は言う、空の空、空の空、いっさいは空である。
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
日の下で人が労するすべての労苦は、その身になんの益があるか。
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
世は去り、世はきたる。しかし地は永遠に変らない。
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
日はいで、日は没し、その出た所に急ぎ行く。
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
風は南に吹き、また転じて、北に向かい、めぐりにめぐって、またそのめぐる所に帰る。
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
川はみな、海に流れ入る、しかし海は満ちることがない。川はその出てきた所にまた帰って行く。
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
すべての事は人をうみ疲れさせる、人はこれを言いつくすことができない。目は見ることに飽きることがなく、耳は聞くことに満足することがない。
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
先にあったことは、また後にもある、先になされた事は、また後にもなされる。日の下には新しいものはない。
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
「見よ、これは新しいものだ」と言われるものがあるか、それはわれわれの前にあった世々に、すでにあったものである。
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
前の者のことは覚えられることがない、また、きたるべき後の者のことも、後に起る者はこれを覚えることがない。
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
伝道者であるわたしはエルサレムで、イスラエルの王であった。
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
わたしは心をつくし、知恵を用いて、天が下に行われるすべてのことを尋ね、また調べた。これは神が、人の子らに与えて、ほねおらせられる苦しい仕事である。
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
わたしは日の下で人が行うすべてのわざを見たが、みな空であって風を捕えるようである。
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
曲ったものは、まっすぐにすることができない、欠けたものは数えることができない。
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
わたしは心の中に語って言った、「わたしは、わたしより先にエルサレムを治めたすべての者にまさって、多くの知恵を得た。わたしの心は知恵と知識を多く得た」。
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
わたしは心をつくして知恵を知り、また狂気と愚痴とを知ろうとしたが、これもまた風を捕えるようなものであると悟った。
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
それは知恵が多ければ悩みが多く、知識を増す者は憂いを増すからである。