Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
The words of the Proclaimer, son of David, king in Jerusalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Vanity of vanities! saith the Proclaimer, vanity of vanities! all, is vanity.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
What profit hath Man, in all his toil wherewith he toileth under the sun?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Generation, goeth and, generation, cometh, but, the earth, unto times age-abiding, remaineth.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
And the sun, breaketh forth, and the sun, goeth in, —yea, unto his own place, he panteth, from whence he brake forth.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Going unto the south, and circling unto the north, —circling, circling continually, is, the wind, and, over its own circuits, returneth the wind.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
All the streams, flow into the sea, yet, the sea, is not full, —unto the place whither the streams flow, thither, do they again flow.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
All words, are weak, unable is any man to tell, —not satisfied is the eye by seeing, nor filled is the ear with hearing.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
That which hath been, is the same that shall be, and, that which hath been done, is the same that shall be done, —and there is, nothing new, under the sun.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Is there a thing, of which it can be said, See here, it is, new? Already, hath it been, for ages, [it is something] which was before us.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
There is, no remembrance, of the thing before, —nor, even of the things after, which shall be, will there be any remembrance, with them who shall come after.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
I, the Proclaimer, was king over Israel, in Jerusalem.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
And I gave my heart to seek and to search out, wisely, concerning all things which are done under the heavens, —the same, is the vexatious employment God hath given to the sons of men, to work toilsomely therein,
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
I saw all the works which were done under the sun, —and lo! all, was vanity, and a feeding on wind.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
That which is crooked, cannot be straight, —and, that which is wanting, cannot be reckoned.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
Spake, I, in my heart, saying, As for me, lo! I have become great, and have gathered wisdom, beyond any one who hath been before me over Jerusalem, —and, my heart, hath seen much wisdom and knowledge:
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
yea I have given my heart, to know wisdom, and to know madness, and folly, —I know that, even this, is a feeding on wind.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
For, in much wisdom, is much vexation, —and, he that increaseth knowledge, increaseth pain.
