Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Words of a preacher, son of David, king in Jerusalem:
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Vanity of vanities, said the Preacher, vanity of vanities: the whole [is] vanity.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
What advantage [is] to man by all his labor that he labors at under the sun?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
A generation is going, and a generation is coming, and the earth is standing for all time.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
Also, the sun has risen, and the sun has gone in, and to its place panting it is rising there.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Going to the south, and turning around to the north, turning around, turning around, the wind is going, and by its circuits the wind has returned.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
All the streams are going to the sea, and the sea is not full; to a place to where the streams are going, there they are turning back to go.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
All these things are wearying; a man is not able to speak, the eye is not satisfied by seeing, nor is the ear filled from hearing.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
What [is] that which has been? It [is] that which is, and what [is] that which has been done? It [is] that which is done, and there is not an entirely new thing under the sun.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
There is a thing of which [one] says: “See this, it [is] new!” Already it has been in the ages that were before us!
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
There is not a remembrance of former [generations]; and also of the latter that are, there is no remembrance of them with those that are at the last.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
I, a preacher, have been king over Israel in Jerusalem.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
And I have given my heart to seek and to search out by wisdom concerning all that has been done under the heavens. It [is] a sad travail God has given to the sons of man to be humbled by it.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
I have seen all the works that have been done under the sun, and behold, the whole [is] vanity and distress of spirit!
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
A crooked thing [one] is not able to make straight, and a lacking thing is not able to be numbered.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
I spoke with my heart, saying, “I, behold, have magnified and added wisdom above everyone who has been before me at Jerusalem, and my heart has seen wisdom and knowledge abundantly.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
And I give my heart to know wisdom, and to know madness and folly: I have known that even this [is] distress of spirit;
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
for in abundance of wisdom [is] abundance of sadness, and he who adds knowledge adds pain.”
