Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
The words of the Preacher, the son of David, king of Israel in Jerusalem.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Vanity of vanities, said the Preacher, vanity of vanities; all is vanity.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
What advantage [is there] to a man in all his labour that he takes under the sun?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
A generation goes, and a generation comes: but the earth stands for ever.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
And the sun arises, and the sun goes down and draws towards its place;
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
arising there it proceeds southward, and goes round towards the north. The wind goes round and round, and the wind returns to its circuits.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
All the rivers run into the sea; and yet the sea is not filled: to the place whence the rivers come, there they return again.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
All things are full of labour; a man will not be able to speak [of them]: neither shall the eye be satisfied with seeing, neither shall the ear be filled with hearing.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
What is that which has been? the very thing which shall be: and what is that which has been done? the very thing which shall be done: and there is no new thing under the sun.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
[Who is he] that shall speak and say, Behold, this is new? it has already been in the ages that have passed before us.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
There is no memorial to the first things; neither to the things that have been last shall their memorial be with them that shall at the last [time].
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
I the Preacher was king over Israel in Jerusalem.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
And I applied my heart to seek out and examine by wisdom concerning all things that are done under heaven, for God has given to the sons of men an evil trouble to be troubled therewith.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
I saw all the works that were wrought under the sun; and, saw, all were vanity and waywardness of spirit.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
That which is crooked can’t be made straight: and deficiency can’t be numbered.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
I spoke in my heart, saying, Behold, I am increased, and have acquired wisdom beyond all who were before me in Jerusalem: also I applied my heart to know wisdom and knowledge.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
And my heart knew much—wisdom, and knowledge, parables and understanding: I perceived that this also is waywardness of spirit.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
For in the abundance of wisdom is abundance of knowledge; and he that increases knowledge will increase sorrow.
