Књига проповедникова 8

1 Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се.

2 Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.

3 Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће.

4 Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш?

5 Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин.

6 Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека,

7 Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?

8 Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.

9 Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.

10 И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.

11 Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.

12 Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.

13 А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.

14 Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.

15 Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем.

16 Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи.

17 Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.