Књига проповедникова 7
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
名は美膏に愈り 死る日は生るる日に愈る
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
哀傷の家に入は宴樂の家に入に愈る 其は一切の人の終かくのごとくなればなり 生る者またこれをその心にとむるあらん
3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
悲哀は嬉笑に愈る 其は面に憂色を帶るなれば心も善にむかへばなり
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
賢き者の心は哀傷の家にあり 愚なる者の心は喜樂の家にあり
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
賢き者の勸責を聽は愚なる者の歌詠を聽に愈るなり
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
愚なる者の笑は釜の下に焚る荊棘の聲のごとし是また空なり
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
賢き人も虐待る事によりて狂するに至るあり賄賂は人の心を壞なふ
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
事の終はその始よりも善し 容忍心ある者は傲慢心ある者に勝る
9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
汝氣を急くして怒るなかれ 怒は愚なる者の胸にやどるなり
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
昔の今にまさるは何故ぞやと汝言なかれ 汝の斯る問をなすは是智慧よりいづる者にあらざるなり
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
智慧の上に財產をかぬれば善し 然れば日を見る者等に利益おほかるべし
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
智慧も身の護庇となり銀子も身の護庇となる 然ど智惠はまたこれを有る者に生命を保しむ 是知識の殊勝たるところなり
13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
汝神の作爲を考ふべし 神の曲たまひし者は誰かこれを直くすることを得ん
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
幸福ある日には樂め 禍患ある日には考へよ 神はこの二者をあひ交錯て降したまふ 是は人をしてその後の事を知ることなからしめんためなり
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
我この空の世にありて各樣の事を見たり 義人の義をおこなひて亡ぶるあり 惡人の惡をおこなひて長壽あり
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
汝義に過るなかれまた賢に過るなかれ 汝なんぞ身を滅すべけんや
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
汝惡に過るなかれまた愚なる勿れ 汝なんぞ時いたらざるに死べけんや
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
汝此を執は善しまた彼にも手を放すなかれ 神を畏む者はこの一切の者の中より逃れ出るなり
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
智慧の智者を幇くることは邑の豪雄者十人にまさるなり
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
正義して善をおこなひ罪を犯すことなき人は世にあることなし
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
人の言出す言詞には凡て心をとむる勿れ 恐くは汝の僕の汝を詛ふを聞こともあらん
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
汝も屡人を詛ふことあるは汝の心に知ところなり
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
我智慧をもてこの一切の事を試み我は智者とならんと謂たりしが遠くおよばざるなり
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
事物の理は遠くして甚だ深し 誰かこれを究むることを得ん
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
我は身をめぐらし心をもちひて物を知り事を探り 智慧と道理を索めんとし 又惡の愚たると愚癡の狂妄たるを知んとせり
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
我了れり 婦人のその心羅と網のごとくその手縲絏のごとくなる者は是死よりも苦き者なり 神の悦びたまふ者は之を避ることを得ん罪人は之に執らるべし
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
傳道者言ふ 視よ我その數を知んとして一々に算へてつひに此事を了る
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
我なほ尋ねて得ざる者は是なり 我千人の中には一箇の男子を得たれども その數の中には一箇の女子をも得ざるなり
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
我了れるところは唯是のみ 即ち神は人を正直者に造りたまひしに人衆多の計略を案出せしなり
