Књига проповедникова 7
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
Une bonne renommée vaut mieux qu’un bon parfum, et le jour de la mort que le jour de la naissance.
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
Mieux vaut aller à la maison de deuil qu’aller à la maison de festin, car dans la première apparaît la fin de tout homme, et le vivant y applique son cœur.
3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
Mieux vaut la tristesse que le rire, car un visage triste fait du bien au cœur.
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
Le cœur des sages est dans la maison de deuil, et le cœur des insensés dans la maison de joie.
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
Mieux vaut entendre la réprimande du sage que d’entendre la chanson des insensés.
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
Car semblable au pétillement des épines sous la chaudière est le rire des insensés: c’est là encore une vanité.
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
Car l’oppression rend insensé le sage, et les présents corrompent le cœur.
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
Mieux vaut la fin d’une chose que son commencement; mieux vaut un esprit patient qu’un esprit hautain.
9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
Ne te hâte pas dans ton esprit de t’irriter, car l’irritation repose dans le sein des insensés.
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
Ne dis pas: « D’où vient que les jours anciens étaient meilleurs que ceux-ci? » Car ce n’est pas par sagesse que tu interroges à ce sujet.
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
La sagesse est bonne avec un patrimoine, et profitable à ceux qui voient le soleil.
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
Car telle la protection de l’argent, telle la protection de la sagesse; mais un avantage du savoir, c’est que la sagesse fait vivre ceux qui la possèdent.
13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
Regarde l’œuvre de Dieu: qui pourra redresser ce qu’il a courbé?
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
Au jour du bonheur, sois joyeux, et au jour du malheur, réfléchis: Dieu a fait l’un comme l’autre, afin que l’homme ne découvre pas ce qui doit lui arriver.
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
Tout ceci, je l’ai vu au jour de ma vanité: il y a tel juste qui périt dans sa justice, et il y a tel méchant qui prolonge sa vie dans sa méchanceté.
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
Ne sois pas juste à l’excès, et ne te montre pas sage outre mesure: pourquoi voudrais-tu te détruire?
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
Ne sois pas méchant à l’excès, et ne sois pas insensé: pourquoi voudrais-tu mourir avant ton temps?
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
Il est bon que tu retiennes ceci, et que tu ne relâches pas ta main de cela, car celui qui craint Dieu évite tous ces excès.
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
La sagesse donne au sage plus de force que n’en possèdent dix chefs qui sont dans la ville.
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
Car il n’y a pas sur terre d’homme juste qui fasse le bien sans jamais pécher.
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
Ne fais pas non plus attention à toutes les paroles qui se disent, de peur que tu n’entendes ton serviteur te maudire;
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
car ton cœur sait que bien des fois aussi tu as maudit les autres.
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
J’ai reconnu vrai tout cela par la sagesse; j’ai dit: je veux être sage! mais la sagesse est restée loin de moi.
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
Ce qui arrive est lointain, profond, profond: qui peut l’atteindre?
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
Je me suis appliqué et mon cœur a cherché à connaître, à sonder et à poursuivre la sagesse et la raison des choses, et j’ai reconnu que la méchanceté est une démence, et qu’une conduite folle est un délire.
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
Et j’ai trouvé plus amère que la mort la femme dont le cœur est un piège et un filet, et dont les mains sont des liens; celui qui est agréable à Dieu lui échappe, mais le pécheur sera enlacé par elle.
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
Vois, j’ai trouvé ceci, dit l’Ecclésiaste, en considérant les choses une à une pour en découvrir la raison,
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
que mon âme a constamment cherchée, sans que je l’aie trouvée: J’ai trouvé un homme entre mille, mais je n’ai pas trouvé une femme dans le même nombre.
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Seulement, vois, j’ai trouvé ceci: C’est que Dieu a fait l’homme droit, mais eux cherchent beaucoup de subtilités.
