Књига проповедникова 7
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
A good name is better than precious perfume, and the day of one's death than the day of his birth.
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
It is better to go to the house of mourning than to go to the house of feasting; for that is the end of all men; and the living will lay it to heart.
3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
Sorrow is better than laughter; for by the sadness of the countenance the heart is made better.
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of mirth.
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
It is better for a man to hear the rebuke of the wise than to hear the song of fools.
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of a fool. This also is vanity.
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
Surely the gain of oppression maketh a wise man foolish, and a gift corrupteth the understanding.
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
Better is the end of a thing than its beginning. Better is the patient in spirit than the proud in spirit.
9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
Be not hasty in thy spirit to be angry; for anger resteth in the bosom of fools.
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
Say not, “What is the cause that the former days were better than these?” For thou dost not inquire wisely concerning this.
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
Wisdom is as good as an estate? yea, it hath an advantage over it for them that see the sun.
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
For wisdom is a defence, and money is a defence. But knowledge hath the advantage. For wisdom giveth life to them that have it.
13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
Consider the work of God! Who can make straight that which he hath made crooked?
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
In the day of prosperity be joyful; but look for a day of adversity! for this also, as well as the other, hath God appointed, to the end that a man should not find out any thing which shall be after him.
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
All this have I seen in my days of vanity. There are righteous men who perish in their righteousness, and there are wicked men who live long in their wickedness.
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
Be not righteous overmuch; neither make thyself over-wise! Why shouldest thou destroy thyself?
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
Be not overmuch wicked; neither be thou a fool! Why shouldst thou die before thy time?
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
It is good that thou shouldst take hold of this; yea, also, from that withdraw not thy hand. For he that feareth God shall escape all those things.
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
Wisdom strengtheneth the wise more than ten mighty men who are in the city.
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
Truly there is not a righteous man upon the earth who doeth good and sinneth not.
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
Give no heed to all the words which are spoken, lest thou hear thy servant curse thee!
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
For many times thine own heart knoweth also that even thou thyself hast cursed others.
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
All this have I tried by wisdom. I said, “I will be wise;” but it was far from me.
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
That which is far off and exceeding deep, who can find it out?
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
I applied my mind earnestly to know, and to search, and to seek out wisdom and intelligence, and to know wickedness and folly, yea, foolishness and madness.
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
And I found more bitter than death the woman whose heart is snares and nets, and her hands bands. He that pleaseth God shall escape from her; but the sinner shall be caught by her.
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
Behold, this have I found, saith the Preacher, putting one thing to another to find knowledge.
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
That which my soul hath hitherto sought, and I have not found, is this: a man among a thousand I have found, but a woman among a thousand have I not found.
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Lo, this only have I found, that God made man upright, but they have sought out many devices.
