Књига проповедникова 7
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
A good name is better than precious ointment; and the day of death than the day of one's birth.
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
It is better to go to the house of mourning, than to go to the house of feasting: for that is the end of all men; and the living will lay it to his heart.
3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
Sorrow is better than laughter: for by the sadness of the countenance the heart is made better.
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of mirth.
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
It is better to hear the rebuke of the wise, than for a man to hear the song of fools.
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of the fool: this also is vanity.
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
Surely oppression maketh a wise man mad; and a gift destroyeth the heart.
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
Better is the end of a thing than the beginning thereof: and the patient in spirit is better than the proud in spirit.
9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
Be not hasty in thy spirit to be angry: for anger resteth in the bosom of fools.
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
Say not thou, What is the cause that the former days were better than these? for thou dost not inquire wisely concerning this.
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
Wisdom is good with an inheritance: and by it there is profit to them that see the sun.
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
For wisdom is a defence, and money is a defence: but the excellency of knowledge is, that wisdom giveth life to them that have it.
13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
Consider the work of Elohim: for who can make that straight, which he hath made crooked?
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
In the day of prosperity be joyful, but in the day of adversity consider: Elohim also hath set the one over against the other, to the end that man should find nothing after him.
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
All things have I seen in the days of my vanity: there is a just man that perisheth in his righteousness, and there is a wicked man that prolongeth his life in his wickedness.
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
Be not righteous over much; neither make thyself over wise: why shouldest thou destroy thyself?
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
Be not over much wicked, neither be thou foolish: why shouldest thou die before thy time?
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
It is good that thou shouldest take hold of this; yea, also from this withdraw not thine hand: for he that feareth Elohim shall come forth of them all.
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
Wisdom strengtheneth the wise more than ten mighty men which are in the city.
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
For there is not a just man upon earth, that doeth good, and sinneth not.
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
Also take no heed unto all words that are spoken; lest thou hear thy servant curse thee:
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
For oftentimes also thine own heart knoweth that thou thyself likewise hast cursed others.
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
All this have I proved by wisdom: I said, I will be wise; but it was far from me.
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
That which is far off, and exceeding deep, who can find it out?
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
I applied mine heart to know, and to search, and to seek out wisdom, and the reason of things, and to know the wickedness of folly, even of foolishness and madness:
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
And I find more bitter than death the woman, whose heart is snares and nets, and her hands as bands: whoso pleaseth Elohim shall escape from her; but the sinner shall be taken by her.
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
Behold, this have I found, saith the preacher, counting one by one, to find out the account:
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
Which yet my soul seeketh, but I find not: one man among a thousand have I found; but a woman among all those have I not found.
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Lo, this only have I found, that Elohim hath made man upright; but they have sought out many inventions.
