Књига проповедникова 7
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
A good reputation is better than expensive perfume, and the day you die is better than the day you were born.
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
It's better to go to a funeral than to a party. In the end, everyone dies, and those who are still alive should think about it.
3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
Sorrow is better than laughter, for tragedy helps us by making us think.
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
Wise people think about the impact of death, while those who are fools only think about having a good time.
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
It's better to listen to criticism from a wise person than to hear the song of fools.
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
The laughter of fools is like the crackling of thorn twigs burning under a pot—without sense and quickly over.
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
Extorting money from others makes wise people into fools, and accepting bribes corrupts the mind.
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
Completing something is better than starting it. Being patient is better than being proud.
9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
Don't be quick to get angry, for anger controls the minds of fools.
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
Don't ask, “Why were the good old days better than now?” Asking such questions shows you are not wise.
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
Wisdom is good—it's like receiving an inheritance. It benefits everyone in life.
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
For wisdom provides security, as does money, but the advantage for those who have wisdom is that they are kept safe and sound!
13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
Think about what God does. If he makes something bent, you can't straighten it!
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
On a good day, be happy. When a bad day comes, stop and think. God made each day, so you don't know what will happen to you next.
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
Throughout my life I've seen so much that is hard to understand. Good people who die young despite doing what is right, and wicked people who live long evil lives.
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
Don't think you can make yourself right by a lot of religious observance, and don't pretend to be so wise. Do you want to destroy yourself?
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
On the other hand, don't decide to live an evil life—don't be a fool! Why die before your time?
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
You ought to keep in mind these warnings. Those who follow God will be sure to avoid both.
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
Wisdom gives a wise person greater power than ten town councilors.
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
There's not one good person in all the world who always does what is right and never sins.
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
Don't take to heart everything that people say, otherwise you may hear your servant talking badly about you,
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
for you know how many times you yourself have talked badly about others!
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
I have examined all this using the principles of wisdom. I told myself, “I will think wisely.” But wisdom eluded me.
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
Everything that exists is beyond our grasp—too deep for our understanding. Who can comprehend it?
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
I turned my thoughts to discover, investigate, and to find out more about wisdom and what makes sense. I wanted to know more about how stupid evil really is, and how ridiculous it is to be a fool.
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
I discovered something more horrible than death: foolishness like a woman who tries to entrap you, who wants to use her mind and hands to catch you and tie you up. Those who follow God will not be caught, but sinners will fall into her trap.
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
This is what I discovered after putting two and two together to try and find out what it all meant, says the Teacher.
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
Although I really searched, I didn't find what I was looking for. People say, “I found one man among a thousand, but not one woman.”
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
But I did find this one thing: God made people to do what's right, but they have followed their own ideas.
