Књига проповедникова 7
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
名譽強如美好的膏油；人死的日子勝過人生的日子。
2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
往遭喪的家去， 強如往宴樂的家去； 因為死是眾人的結局， 活人也必將這事放在心上。
3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
憂愁強如喜笑； 因為面帶愁容，終必使心喜樂。
4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
智慧人的心在遭喪之家； 愚昧人的心在快樂之家。
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
聽智慧人的責備， 強如聽愚昧人的歌唱。
6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
愚昧人的笑聲， 好像鍋下燒荊棘的爆聲； 這也是虛空。
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
勒索使智慧人變為愚妄； 賄賂能敗壞人的慧心。
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
事情的終局強如事情的起頭； 存心忍耐的，勝過居心驕傲的。
9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
你不要心裏急躁惱怒， 因為惱怒存在愚昧人的懷中。
10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
不要說： 先前的日子強過如今的日子， 是甚麼緣故呢？ 你這樣問，不是出於智慧。
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
智慧和產業並好， 而且見天日的人得智慧更為有益。
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
因為智慧護庇人， 好像銀錢護庇人一樣。 惟獨智慧能保全智慧人的生命。 這就是知識的益處。
13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
你要察看上帝的作為； 因上帝使為曲的，誰能變為直呢？
14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
遇亨通的日子你當喜樂；遭患難的日子你當思想；因為上帝使這兩樣並列，為的是叫人查不出身後有甚麼事。
15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
有義人行義，反致滅亡；有惡人行惡，倒享長壽。這都是我在虛度之日中所見過的。
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
不要行義過分，也不要過於自逞智慧，何必自取敗亡呢？
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
不要行惡過分，也不要為人愚昧，何必不到期而死呢？
18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
你持守這個為美，那個也不要鬆手；因為敬畏上帝的人，必從這兩樣出來。
19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
智慧使有智慧的人比城中十個官長更有能力。
20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
時常行善而不犯罪的義人，世上實在沒有。
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
人所說的一切話，你不要放在心上，恐怕聽見你的僕人咒詛你。
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
因為你心裏知道，自己也曾屢次咒詛別人。
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
我曾用智慧試驗這一切事；我說，要得智慧，智慧卻離我遠。
24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
萬事之理，離我甚遠，而且最深，誰能測透呢？
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
我轉念，一心要知道，要考察，要尋求智慧和萬事的理由；又要知道邪惡為愚昧，愚昧為狂妄。
26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
我得知有等婦人比死還苦：她的心是網羅，手是鎖鍊。凡蒙上帝喜悅的人必能躲避她；有罪的人卻被她纏住了。
27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
傳道者說：「看哪，一千男子中，我找到一個正直人，但眾女子中，沒有找到一個。」我將這事一一比較，要尋求其理，我心仍要尋找，卻未曾找到。
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
我所找到的只有一件，就是上帝造人原是正直，但他們尋出許多巧計。
