< Књига проповедникова 6 >

1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
Van egy baj, melyet láttam a nap alatt, és sokszor nehezedik az emberre:
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
Valaki, kinek Isten ád gazdagságot és javakat és dicsőséget, és nincs híjával a maga számára semminek mind abból, a mit kiván, de Isten nem teszi úrává annak, hogy élvezzen belőle, hanem idegen ember fogja élvezni: ez is hiúság és gonosz betegség!
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
Ha százat is nemzene valaki és sok esztendőt élne és legyenek bármily számosak életének évei, de lelke nem lakik jó1 a jóból és még temetése sem volt neki: azt mondom, jobb nálánál az idétlen!
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
Mert hiúsággal jött és sötétségben megy, és sötétségbe boríttatik a neve;
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
a napot sem látta s nem ismerte: nyugalma ennek inkább van, mint amannak.
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
S habár ezer esztendőt él kétszer, de jót nem lát: nemde egy helyre megy el minden?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
Az embernek minden fáradsága a szájáért van, de a lélek még sem telik meg.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
Mert mi elsőbbsége van a bölcsnek a balga fölött, mi a szegénynek, ki tud járni az élők előtt?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
Jobb a szemnek látása, mint a lélek barangolása. Ez is hiúság és szélnek hajhászása.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
Minden, a mi van, rég neveztetett annak neve, s tudva van, hogy az ember micsoda, és nem tud pörölni azzal, ki nálánál hatalmasabb.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
Noha van sok beszéd, mely hiúságot sokasít: mi nyeresége van az embernek?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
Mert ki tudja, mi jó az embernek az életben, hívságos élete napjainak tartamára, melyeket eltölt mint az árnyék? Ugyanis ki mondja meg az embernek, hogy mi lesz ő utána a nap alatt?

< Књига проповедникова 6 >