Књига проповедникова 6
1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
There is an evil which I have seen under the sun, and it lieth heavy upon men;
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
a man to whom God hath given riches, wealth, and honor, and nothing is wanting to him of all which he desireth, yet God giveth him not to taste thereof; but a stranger enjoyeth it. This is vanity, yea, a grievous evil.
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
Though a man have a hundred children, and live many years, and though the days of his years be many, if his soul be not satisfied with good, and he have no burial, I say that an untimely birth is better than he.
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
This, indeed, cometh in nothingness, and goeth down into darkness, and its name is covered with darkness;
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
it hath not seen the sun, nor known it; yet hath it rest rather than the other.
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
Yea, though he live a thousand years twice told, and see no good, — do not all go to one place?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
All the labor of man is for his mouth, and yet his desires are not satisfied.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
For what advantage hath the wise man over the fool? What advantage hath the poor, who knoweth how to walk before the living?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
Better is the sight of the eyes than the wandering of the desire. This also is vanity, and striving after wind.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
That which is was long ago called by name; and it was known that he is a man, and that he cannot contend with Him who is mightier than he.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
Seeing there are many things which increase vanity, what advantage hath man [[from them]]?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
For who knoweth what is good for man in life, in all the days of his vain life, which he spendeth as a shadow? For who can tell a man what shall be after him under the sun?
