Књига проповедникова 6
1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
There is also another evil, which I have seen under the sun, and that frequent among men:
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
A man to whom God hath given riches, and substance, and honour, and his soul wanteth nothing of all that he desireth: yet God doth not give him power to eat thereof, but a stranger shall eat it up. This is vanity and a great misery.
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
If a man beget a hundred children, and live many years, and attain to a great age, and his soul make no use of the goods of his substance, and he be without burial: of this man I pronounce, that the untimely born is better than he.
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
For he came in vain, and goeth to darkness, and his name shall be wholly forgotten.
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
He hath not seen the sun, nor known the distance of good and evil:
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
Although he lived two thousand years, and hath not enjoyed good things: do not all make haste to one place?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
All the labour of man is for his mouth, but his soul shall not be filled.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
What hath the wise man more than the fool? and what the poor man, but to go thither, where there is life?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
Better it is to see what thou mayst desire, than to desire that which thou canst not know. But this also is vanity, and presumption of spirit.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
He that shall be, his name is already called: and it is known, that he is man, and cannot contend in judgment with him that is stronger than himself.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
There are many words that have much vanity in disputing.
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
What needeth a man to seek things that are above him, whereas he knoweth not what is profitable for him in his life, in all the days of his pilgrimage, and the time that passeth like a shadow? Or who can tell him what shall be after him under the sun?
