Књига проповедникова 6
1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
Der er et Onde, jeg saa under Solen, og som tynger Menneskene haardt:
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
Naar Gud giver en Mand Rigdom og Gods og Ære, saa han intet savner af, hvad han ønsker, og Gud ikke sætter ham i Stand til at nyde det, men en fremmed nyder det, da er dette Tomhed og en slem Lidelse.
3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
Om en Mand avler hundrede Børn og lever mange Aar, saa hans Levetid bliver lang, men hans Sjæl ikke mættes af Goder, saa siger jeg dog, at et utidigt Foster er bedre faren end han;
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
thi at det kommer, er Tomhed, og det gaar bort i Mørke, og i Mørke dølges dets Navn;
5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
og det har hverken set eller kendt Sol; det faar end ikke en Grav; det hviler bedre end han.
6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
Om han saa levede to Gange tusind Aar, men ikke skuede Lykke — mon ikke alle farer sammesteds hen?
7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
Al Menneskets Flid tjener hans Mund, og dog stilles hans Sult aldrig.
8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
Thi hvad har den vise forud for Taaben, hvad baader det den arme, der ved at vandre for de levendes Øjne?
9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
Bedre at se med sine Øjne end higende Attraa. Ogsaa det er Tomhed og Jag efter Vind.
10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
Hvad der bliver til er for længst nævnet ved Navn, og det vides i Forvejen, hvad et Menneske bliver til; det kan ikke gaa i Rette med ham, der er den stærkeste.
11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
Thi jo flere Ord der bruges, des større bliver Tomheden, og hvad gavner de Mennesket?
12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
Thi hvo ved, hvad der baader et Menneske i Livet, det Tal af tomme Levedage han henlever som en Skygge? Thi hvo kan sige et Menneske, hvad der skal ske under Solen efter hans Død?
