Књига проповедникова 5
1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
Keep your feet when you go to a house of God, and draw near to hear rather than to give of fools the sacrifice, for they do not know they do evil.
2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
Do not cause your mouth to hurry, and do not let your heart hurry to bring out a word before God, for God is in the heavens, and you on the earth, therefore let your words be few.
3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
For the dream has come by abundance of business, and the voice of a fool by abundance of words.
4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
When you vow a vow to God, do not delay to complete it, for there is no pleasure in fools; that which you vow—complete.
5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
Better that you do not vow, than that you vow and do not complete.
6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
Do not permit your mouth to cause your flesh to sin, nor say before the messenger that it [is] ignorance. Why is God angry because of your voice and has destroyed the work of your hands?
7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
For in the abundance of dreams both vanities and words abound; but fear God.
8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
If oppression of the poor, and violent taking away of judgment and righteousness you see in a province, do not marvel at the matter, for a higher than the high is observing, and high ones [are] over them.
9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
And the abundance of a land is for all. A king for a field is served.
10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
Whoever is loving silver is not satisfied [with] silver, nor he who is in love with stores [with] increase. Even this [is] vanity.
11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
In the multiplying of good have its consumers been multiplied, and what benefit [is] to its possessor except the sight of his eyes?
12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
Sweet [is] the sleep of the laborer whether he eat little or much; and the sufficiency of the wealthy is not permitting him to sleep.
13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
There is a painful evil I have seen under the sun: wealth kept for its possessor, for his evil.
14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
And that wealth has been lost in an evil business, and he has begotten a son and there is nothing in his hand!
15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
As he came out from the belly of his mother, naked he turns back to go as he came, and he does not take away anything of his labor, that goes in his hand.
16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
And this also [is] a painful evil, just as he came, so he goes, and what advantage [is] to him who labors for wind?
17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
He also consumes all his days in darkness, and sadness, and wrath, and sickness abound.
18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
Behold, that which I have seen: [It is] good, because beautiful, to eat, and to drink, and to see good in all one’s labor that he labors at under the sun, the number of the days of his life that God has given to him, for it [is] his portion.
19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
Every man also to whom God has given wealth and riches, and has given him power to eat of it, and to accept his portion, and to rejoice in his labor, this is a gift of God.
20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
For he does not much remember the days of his life, for God is answering through the joy of his heart.
