Књига проповедникова 4
1 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
Andin mǝn ⱪaytidin zeⱨnimni yiƣip ⱪuyax astida daim boluwatⱪan barliⱪ zorluⱪ-zumbuluⱪni kɵrdüm; mana, ezilgǝnlǝrning kɵz yaxliri! Ularƣa ⱨeq tǝsǝlli bǝrgüqi yoⱪ idi; ularni ǝzgǝnlǝrning küqlük yɵlǝnqüki bar idi, biraⱪ ezilgǝnlǝrgǝ ⱨeq tǝsǝlli bǝrgüqi yoⱪ idi.
2 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
Xunga mǝn alliⱪaqan ɵlüp kǝtkǝn ɵlgüqilǝrni tehi ⱨayat bolƣan tiriklǝrdin üstün dǝp tǝriplidim;
3 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
xundaⱪla bu ikki hil kixilǝrdin bǝhtliki tehi apiridǝ bolmiƣan kixidur; qünki u ⱪuyax astida ⱪilinƣan yamanliⱪlarni ⱨeq kɵrüp baⱪmiƣan.
4 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
Andin mǝn barliⱪ ǝjir wǝ barliⱪ hizmǝtning utuⱪliridin xuni kɵrüp yǝttimki, u insanning yeⱪinini kɵrǝlmǝslikidin bolidu. Bumu bimǝnilik wǝ Xamalni ⱪoƣliƣandǝk ixtur.
5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
Əhmǝⱪ ⱪol ⱪoxturup, ɵz gɵxini yǝydu.
6 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
Japa qekip xamalni ⱪoƣlap oqumini toxⱪuzimǝn degǝndin, qanggilini toxⱪuzup hatirjǝmliktǝ bolux ǝladur.
7 Опет видех таштину под сунцем:
Mǝn yǝnǝ zeⱨnimni yiƣip, ⱪuyax astidiki bir bimǝnilikni kɵrdum;
8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
birsi yalƣuz, tikǝndǝk bolsimu, xundaⱪla nǝ oƣli nǝ aka-ukisi bolmisimu — biraⱪ uning japasining ahiri bolmaydu, uning kɵzi bayliⱪlarƣa toymaydu. U: «Mǝn bundaⱪ japaliⱪ ixlǝp, jenimdin zadi kimgǝ yahxiliⱪ ⱪaldurimǝn?» — degǝnni sorimaydu. Bumu bimǝnilik wǝ eƣir japadin ibarǝttur.
9 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
Ikki birdin yahxidur; qünki ikki bolsa ǝmgikidin yahxi in’am alidu.
10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
Yiⱪilip kǝtsǝ, birsi ⱨǝmraⱨini yɵlǝp kɵtüridu; biraⱪ yalƣuz ⱨalǝttǝ yiⱪilip kǝtsǝ, yɵligüdǝk baxⱪa birsi yoⱪ bolsa, bu kixining ⱨaliƣa way!
11 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
Yǝnǝ, ikkisi billǝ yatsa, bir-birini illitidu; lekin birsi yalƣuz yatsa ⱪandaⱪ illitilsun?
12 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
Yǝnǝ, biraw yalƣuz bir adǝmni yengiwalƣan bolsa, ikkisi uningƣa taⱪabil turalaydu; xuningdǝk üq ⱪat arƣamqa asan üzülmǝs.
13 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
Kǝmbǝƣǝl ǝmma aⱪil yigit yǝnǝ nǝsiⱨǝtning ǝtiwarini ⱪilmaydiƣan ⱪeri ǝhmǝⱪ padixaⱨtin yahxidur;
14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
Qünki gǝrqǝ u bu padixaⱨning padixaⱨliⱪida kǝmbǝƣǝl bolup tuƣulƣan bolsimu, u zindandin tǝhtkǝ olturuxⱪa qiⱪti.
15 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
Mǝn ⱪuyax astidiki barliⱪ tiriklǝrning axu ikkinqini, yǝni [padixaⱨning] ornini basⱪuqini, xu yigitni ⱪollaydiƣanliⱪini kɵrdum.
16 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
Barliⱪ hǝlⱪ, yǝni ularning aldida turƣan barliⱪ puⱪralar sanaⱪsiz bolsimu, biraⱪ ulardin keyinkilǝr yigittinmu razi bolmaydu; bumu bimǝnilik wǝ xamalni ⱪoƣliƣandǝk ixtur.
