Књига проповедникова 4
1 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
Андин мән қайтидин зеһнимни жиғип қуяш астида дайим болуватқан барлиқ зорлуқ-зумбулуқни көрдүм; мана, езилгәнләрниң көз яшлири! Уларға һеч тәсәлли бәргүчи йоқ еди; уларни әзгәнләрниң күчлүк йөләнчүки бар еди, бирақ езилгәнләргә һеч тәсәлли бәргүчи йоқ еди.
2 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
Шуңа мән аллиқачан өлүп кәткән өлгүчиләрни техи һаят болған тирикләрдин үстүн дәп тәриплидим;
3 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
шундақла бу икки хил кишиләрдин бәхитлиги техи апиридә болмиған кишидур; чүнки у қуяш астида қилинған яманлиқларни һеч көрүп бақмиған.
4 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
Андин мән барлиқ әҗир вә барлиқ хизмәтниң утуқлиридин шуни көрүп йәттимки, у инсанниң йеқинини көрәлмәслигидин болиду. Буму бимәнилик вә Шамални қоғлиғандәк иштур.
5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
Ахмақ қол қоштуруп, өз гөшини йәйду.
6 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
Җапа чекип шамални қоғлап очумини тошқузимән дегәндин, чаңгилини тошқузуп хатирҗәмликтә болуш әладур.
7 Опет видех таштину под сунцем:
Мән йәнә зеһнимни жиғип, қуяш астидики бир бимәниликни көрдум;
8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
бириси ялғуз, тикәндәк болсиму, шундақла нә оғли нә ака-укиси болмисиму — бирақ униң җапасиниң ахири болмайду, униң көзи байлиқларға тоймайду. У: «Мән бундақ җапалиқ ишләп, җенимдин зади кимгә яхшилиқ қалдуримән?» — дегәнни соримайду. Буму бимәнилик вә еғир җападин ибарәттур.
9 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
Икки бирдин яхшидур; чүнки икки болса әмгигидин яхши инъам алиду.
10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
Жиқилип кәтсә, бириси һәмраһини йөләп көтириду; бирақ ялғуз һаләттә жиқилип кәтсә, йөлигидәк башқа бириси йоқ болса, бу кишиниң һалиға вай!
11 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
Йәнә, иккиси биллә ятса, бир-бирини иллитиду; лекин бириси ялғуз ятса қандақ иллитилсун?
12 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
Йәнә, бирәв ялғуз бир адәмни йеңивалған болса, иккиси униңға тақабил туралайду; шуниңдәк үч қат арғамча асан үзүлмәс.
13 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
Кәмбәғәл амма ақил жигит йәнә несиһәтниң әтиварини қилмайдиған қери ахмақ падишадин яхшидур;
14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
Чүнки гәрчә у бу падишаниң падишалиғида кәмбәғәл болуп туғулған болсиму, у зиндандин тәхткә олтиришқа чиқти.
15 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
Мән қуяш астидики барлиқ тирикләрниң әшу иккинчини, йәни [падишаниң] орнини басқучини, шу жигитни қоллайдиғанлиғини көрдум.
16 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
Барлиқ хәлиқ, йәни уларниң алдида турған барлиқ пухралар санақсиз болсиму, бирақ улардин кейинкиләр жигиттинму рази болмайду; буму бимәнилик вә шамални қоғлиғандәк иштур.
