Књига проповедникова 4
1 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
So I returned, and considered all the oppressions that are done under the sun: and behold the tears of such as were oppressed, and they had no comforter; and on the side of their oppressors there was power; but they had no comforter.
2 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
Wherefore I praised the dead which are already dead more than the living which are yet alive.
3 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
Yea, better is he than both they, which hath not yet been, who hath not seen the evil work that is done under the sun.
4 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
Again, I considered all travail, and every right work, that for this a man is envied of his neighbour. This is also vanity and vexation of spirit.
5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
The fool foldeth his hands together, and eateth his own flesh.
6 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
Better is an handful with quietness, than both the hands full with travail and vexation of spirit.
7 Опет видех таштину под сунцем:
Then I returned, and I saw vanity under the sun.
8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
There is one alone, and there is not a second; yea, he hath neither child nor brother: yet is there no end of all his labour; neither is his eye satisfied with riches; neither saith he, For whom do I labour, and bereave my soul of good? This is also vanity, yea, it is a sore travail.
9 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
Two are better than one; because they have a good reward for their labour.
10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
For if they fall, the one will lift up his fellow: but woe to him that is alone when he falleth; for he hath not another to help him up.
11 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
Again, if two lie together, then they have heat: but how can one be warm alone?
12 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
And if one prevail against him, two shall withstand him; and a threefold cord is not quickly broken.
13 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
Better is a poor and a wise child than an old and foolish king, who will no more be admonished.
14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
For out of prison he cometh to reign; whereas also he that is born in his kingdom becometh poor.
15 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
I considered all the living which walk under the sun, with the second child that shall stand up in his stead.
16 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
There is no end of all the people, even of all that have been before them: they also that come after shall not rejoice in him. Surely this also is vanity and vexation of spirit.
