Књига проповедникова 4
1 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
But I returned and considered all the oppressions that are done under the sun; and behold the tears of such as were oppressed, and they had no comforter; and on the side of their oppressors there was power, but they had no comforter.
2 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
Wherefore I praised the dead that are already dead more than the living that are yet alive;
3 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
but better than they both is he that hath not yet been, who hath not seen the evil work that is done under the sun.
4 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
Again, I considered all labour and all excelling in work, that it is a man's rivalry with his neighbour. This also is vanity and a striving after wind.
5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
The fool foldeth his hands together, and eateth his own flesh.
6 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
Better is a handful of quietness, than both the hands full of labour and striving after wind.
7 Опет видех таштину под сунцем:
Then I returned and saw vanity under the sun.
8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
There is one that is alone, and he hath not a second; yea, he hath neither son nor brother; yet is there no end of all his labour, neither is his eye satisfied with riches: 'for whom then do I labour, and bereave my soul of pleasure?' This also is vanity, yea, it is a grievous business.
9 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
Two are better than one; because they have a good reward for their labour.
10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
For if they fall, the one will lift up his fellow; but woe to him that is alone when he falleth, and hath not another to lift him up.
11 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
Again, if two lie together, then they have warmth; but how can one be warm alone?
12 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
And if a man prevail against him that is alone, two shall withstand him; and a threefold cord is not quickly broken.
13 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
Better is a poor and wise child than an old and foolish king, who knoweth not how to receive admonition any more.
14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
For out of prison he came forth to be king; although in his kingdom he was born poor.
15 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
I saw all the living that walk under the sun, that they were with the child, the second, that was to stand up in his stead.
16 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
There was no end of all the people, even of all them whom he did lead; yet they that come after shall not rejoice in him. Surely this also is vanity and a striving after wind.
