Књига проповедникова 4
1 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
And I returned and saw all the oppressions that are done under the sun: and behold, the tears of the oppressed, and they had no comforter; and on the side of their oppressors was power, and they had no comforter.
2 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
Then I praised the dead who are already dead more than the living who are yet alive;
3 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
and more fortunate than both is he who hath not yet been, who hath not seen the evil work that is done under the sun.
4 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
And I saw all labour, and all success of work, that it is man's jealousy of his neighbour. This also is vanity and pursuit of the wind.
5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
The fool foldeth his hands together, and eateth his own flesh.
6 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
Better is a handful with quietness, than both hands full with labour and pursuit of the wind.
7 Опет видех таштину под сунцем:
And I returned and saw vanity under the sun.
8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
There is one [alone] and without a second; also he hath neither son nor brother: yet is there no end of all his labour, neither is his eye satisfied with riches, and [he saith not], For whom then am I labouring, and depriving my soul of good? This also is vanity and a grievous occupation.
9 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
Two are better than one; because they have a good reward for their labour.
10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
For if they fall, the one will lift up his fellow; but woe to him that is alone when he falleth, and who hath not another to lift him up!
11 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
Again, if two lie together, then they have warmth; but how can one alone be warm?
12 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
And if a [man] overpower the one, the two shall withstand him; and a threefold cord is not quickly broken.
13 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
Better is a poor but wise youth than an old and foolish king, who knoweth no more how to be admonished.
14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
For out of the prison-house he came forth to reign, although he was born poor in his kingdom.
15 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
I saw all the living that walk under the sun, with the child, the second, that should stand up in his stead.
16 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
[There is] no end of all the people, of all that stood before them; those however that come after shall not rejoice in him. Surely this also is vanity and a striving after the wind.
