Књига проповедникова 3
1 Свему има време, и сваком послу под небом има време.
Każda rzecz ma swój czas, i każde przedsięwzięcie ma swój czas pod niebem.
2 Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
Jest czas rodzenia i czas umierania; czas sadzenia, i czas wycinania tego, co sadzono;
3 Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
Czas zabijania, i czas leczenia; czas rozwalania, i czas budowania;
4 Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
Czas płaczu, i czas śmiechu; czas smutku, i czas skakania;
5 Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
Czas rozrzucania kamieni, i czas zbierania kamieni; czas obłapiania, i czas oddalenia się od obłapiania;
6 Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
Czas szukania, i czas stracenia; czas chowania, i czas odrzucenia;
7 Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
Czas rozdzierania, i czas zszywania; czas milczenia, i czas mówienia;
8 Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
Czas miłowania, i czas nienawidzenia; czas wojny, i czas pokoju.
9 Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
Cóż tedy ma ten, co pracuje, z tego, około czego pracuje?
10 Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
Widziałem pracę, którą dał Bóg synom ludzkim, aby się nią bawili.
11 Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
Wszystko dobrze czyni czasu swego; owszem i żądość świata dał do serca ich, choć człowiek dzieła tego, które Bóg sprawuje, ani początku, ani końca nie dochodzi.
12 Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
Stąd wiem, że nic lepszego nie mają, jedno aby się weselili, a czynili dobrze za żywota swego.
13 И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
Acz i to, gdy każdy człowiek je i pije, i używa dobrze wszystkiej pracy swojej, jest dar Boży.
14 Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
Wiem i to, że cokolwiek Bóg czyni, trwa na wieki; i że się do tego nic nie może przydać, ani z tego co ująć; a czyni to Bóg, aby się bali oblicza jego.
15 Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
To, co było, teraz jest, a co będzie, już było; albowiem Bóg odnawia to, co przeminęło.
16 Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
Nadtom jeszcze widział pod słońcem na miejscu sądu niepobożność, a na miejscu sprawiedliwości niesprawiedliwość.
17 И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
I rzekłem w sercu swem: Sprawiedliwego i niezbożnego Bóg sądzić będzie; bo czas każdemu przedsięwzięciu i każdej sprawy tam będzie.
18 Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
Nadto rzekłem w sercu swem o sprawie synów ludzkich, że im Bóg okazał, aby wiedzieli, że są podobni bydłu.
19 Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
Bo przypadek synów ludzkich, i przypadek bydła, jest przypadek jednaki. Jako umiera ono, tak umiera i ten, i ducha jednakiego wszyscy mają, a nie ma człowiek nic więcej nad bydlę; bo wszystko jest marność.
20 Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
Wszystko to idzie na jedno miejsce; a wszystko jest z prochu, i wszystko się zaś w proch obraca.
21 Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
A któż wie, że duch synów ludzkich wstępuje w górę? a duch bydlęcy, że zstępuje pod ziemię?
22 Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
Przetoż obaczyłem, że człowiekowi niemasz nic lepszego, jedno weselić się z pracy swej, gdyż to jest dział jego; albowiem któż go do tego przywiedzie, aby poznał to, co ma być po nim?
