Књига проповедникова 12
1 Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
Remember also your Creator in the days of your youth, before the evil days come, and the years draw near, when you will say, “I have no pleasure in them;”
2 Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
Before the sun, the light, the moon, and the stars are darkened, and the clouds return after the rain;
3 Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
in the day when the keepers of the house shall tremble, and the strong men shall bow themselves, and the grinders cease because they are few, and those who look out of the windows are darkened,
4 И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
and the doors shall be shut in the street; when the sound of the grinding is low, and one shall rise up at the voice of a bird, and all the daughters of music shall be brought low;
5 И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
yes, they shall be afraid of heights, and terrors will be on the way; and the almond tree shall blossom, and the grasshopper shall be a burden, and desire shall fail; because man goes to his everlasting home, and the mourners go about the streets;
6 Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
before the silver cord is severed, or the golden bowl is broken, or the pitcher is broken at the spring, or the wheel broken at the cistern,
7 И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
and the dust returns to the earth as it was, and the spirit returns to God who gave it.
8 Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
“Vanity of vanities,” says the Preacher. “All is vanity!”
9 А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
Further, because the Preacher was wise, he still taught the people knowledge. Yes, he pondered, sought out, and set in order many proverbs.
10 Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
The Preacher sought to find out acceptable words, and that which was written blamelessly, words of truth.
11 Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
The words of the wise are like goads; and like nails well fastened are words from the masters of assemblies, which are given from one shepherd.
12 И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
Furthermore, my son, be admonished: of making many books there is no end; and much study is a weariness of the flesh.
13 Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
This is the end of the matter. All has been heard. Fear God and keep his commandments; for this is the whole duty of man.
14 Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
For God will bring every work into judgement, with every hidden thing, whether it is good, or whether it is evil.
