Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Худди өлүк чивинләр әттарниң әтирини сеситиветидиғандәк, азраққинә ахмақлиқ таразида даналиқ вә иззәт-һөрмәттинму еғир тохтайду.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Даналиқниң көңли оңға майил, ахмақниңки солға.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Ахмақ киши һәтта йолда меңиватқандиму, униң әқли кам болғачқа, у ахмақ екәнлигини һәммигә аян қилиду.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Һөкүмдарниң саңа аччиғи кәлсә, орнуңдин истепа бәрмә; чүнки тинич-сәвричанлиқ хата-сәһвәнликтин болған зор хапилиқни тиничлитиду.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Қуяш астида яман бир ишни көрдумки, у һөкүмдардин чиққан бир хата иштур —
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
ахмақлар жуқури мәнсәптә, шуниң билән тәң байлар пәс орунда олтириду;
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
мән қулларниң атқа мингәнлигини, әмирләрниң қуллардәк пиядә маңғанлиғини көрдум.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Орини колиған киши униңға жиқилиши мүмкин; тамни бузған кишини илан чеқиши мүмкин;
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
ташларни йөткигән киши таш тәрипидин ярилиниши мүмкин; отун яридиған киши хәвпкә учрайду.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Палта гал болса, бириси тиғини билимисә, палтини күчәп чепишқа тоғра келиду; бирақ даналиқ адәмни утуқ-мувәппәқийәткә ериштүриду.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Илан ойнитилмай туруп, иланчини чақса, иланчиға немә пайда?
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Дана кишиниң сөзлири шәпқәтликтур; бирақ ахмақниң ләвлири өзини жутиду.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Сөзлириниң беши ахмақлиқ, айиғи рәзил тәлвиликтур;
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
амма ахмақ йәнила гәпни көпәйтиду. Бирақ һеч ким кәлгүсини билмәйду; униңдин кейинки ишларни ким униңға ейталисун?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Ахмақлар җапаси билән өзлирини упритиду; чүнки улар һәтта шәһәргә баридиған йолниму билмәйду.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
И зимин, падишасиң бала болса, әмирлириң сәһәрдә зияпәт өткүзсә, һалиңға вай!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
И зимин, падишасиң мөтивәрниң оғли болса вә әмирлириң кәйп үчүн әмәс, бәлки өзини қувәтләш үчүн мувапиқ вақтида зияпәт өткүзсә, бу сениң бәхитиң!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Һорунлуқтин өйниң торуси ғулай дәп қалиду; қолларниң бошлуғидин өйдин ямғур өтиду.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Зияпәт күлкә үчүн тәйярлинар, шарап һаятни хуш қилар; лекин пул һәммә ишни һәл қилар!
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Падишаға ләнәт қилма, һәтта оюңдиму тиллима; һоҗраңдиму байларни тиллима; чүнки асмандики бир қуш авазиңни таритиду, бир қанат егиси бу ишни аян қилиду.
