< Књига проповедникова 10 >
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Ölü sinekler attarın ıtırını kokutur. Biraz aptallık da bilgeliği ve saygınlığı bastırır.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Bilgenin yüreği hep doğruya eğilimlidir, Akılsızın ise, hep yanlışa.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Yolda yürürken bile akılsızın aklı kıttır, Akılsız olduğunu herkese gösterir.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Yöneticinin öfkesi sana karşı alevlenirse, Yerinden ayrılma; Çünkü serinkanlılık büyük yanlışları bastırır.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Güneşin altında gördüğüm bir haksızlık var, Yöneticiden kaynaklanan bir yanlışı andırıyor:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Zenginler düşük makamlarda otururken, Aptallar yüksek makamlara atanıyor.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Köleleri at sırtında, Önderleri yerde köleler gibi yürürken gördüm.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Çukur kazan içine kendi düşer, Duvarda gedik açanı yılan sokar.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Taş çıkaran taştan incinir, Odun yaran tehlikeye girer.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Balta körse, ağzı bilenmemişse, Daha çok güç gerektirir; Ama bilgelik başarı doğurur.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Yılan büyü yapılmadan önce sokarsa, Büyücünün yararı olmaz.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Bilgenin ağzından çıkan sözler benimsenir, Oysa akılsız kendi ağzıyla yıkımına yol açar.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Sözünün başı aptallık, Sonu zırdeliliktir.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Akılsız konuştukça konuşur. Kimse ne olacağını bilmez. Kim ona kendisinden sonra ne olacağını bildirebilir?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Akılsızın emeği kendini öylesine yıpratır ki, Kente bile nasıl gideceğini bilemez.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Kralın bir çocuksa, Önderlerin sabah şölen veriyorsa, vay sana, ey ülke!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Kralın soyluysa, Önderlerin sarhoşluk için değil Güçlenmek için vaktinde yemek yiyorsa, ne mutlu sana, ey ülke!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Tembellikten dam çöker, Miskinlikten çatı akar.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Şölen eğlenmek için yapılır, Şarap yaşama sevinç katar, Paraysa her ihtiyacı karşılar.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
İçinden bile krala sövme, Yatak odanda zengine lanet etme, Çünkü gökte uçan kuşlar haber taşır, Kanatlı varlıklar söylediğini aktarır.