< Књига проповедникова 10 >

1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Las moscas muertas hacen heder y dar mal olor el perfume del perfumador; y al estimado por sabiduría y honra una pequeña insensatez.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
El corazón del sabio está a su mano derecha: mas el corazón del insensato, a su mano izquierda.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Y aun cuando el insensato va por el camino, su cordura falta; y dice a todos: insensato es.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Si espíritu de señor te acometiere, no dejes tu lugar; porque la flojedad hará reposar grandes pecados.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Hay otro mal que ví debajo del sol, como salido de delante del señor por yerro:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
La insensatez está asentada en grandes alturas; y los ricos están sentados en bajeza.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Ví siervos encima de caballos, y príncipes que andaban, como siervos, a tierra.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
El que hiciere el hoyo, caerá en él; y el que aportillare el vallado, morderle ha la serpiente.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
El que mudare las piedras, tendrá trabajo en ellas: el que cortare la leña, peligrará en ella.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Si se embotare el hierro, y su filo no fuere aguzado, añadir más fuerza: mas la bondad de la sabiduría excede.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Si la serpiente mordiere no encantada, no es más el lenguaz.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Las palabras de la boca del sabio son gracia: mas los labios del insensato lo echan a perder.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
El principio de las palabras de su boca es insensatez; y el fin de su habla, desvarío malo.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
El insensato multiplica palabras, y dice: No sabe hombre lo que ha de ser: ¿y quién le hará saber, lo que será después de él?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
El trabajo de los insensatos los fatiga; porque no saben por donde van a la ciudad.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
¡Ay de ti tierra, cuando tu rey fuere mozo, y tus príncipes comen de mañana!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
¡Bienaventurada tierra tú, cuando tu rey fuere hijo de nobles, y tus príncipes comen a su hora por la fuerza, y no por el beber!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Por la pereza se cae la techumbre; y por la flojedad de manos se llueve la casa.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Por el placer se hace el convite, y el vino alegra los vivos; y el dinero responde a todo.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Ni aun en tu pensamiento digas mal del rey; ni en los secretos de tu cámara digas mal del rico; porque las aves del cielo llevarán la voz; y las que tienen alas, harán saber la palabra.

< Књига проповедникова 10 >