Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Mrtve muhe lekarnarjevemu mazilu povzročijo, da od sebe širi smrdljiv vonj; tako je majhna neumnost tistemu, ki ima sloves zaradi modrosti in časti.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Srce modrega človeka je pri njegovi desnici, toda bedakovo srce pri njegovi levici.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Da, tudi kadar kdor je bedak, hodi po poti, ga njegova modrost izneverja in vsakemu govori, da je bedak.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Če vladarjev duh vstane zoper tebe, ne zapusti svojega mesta, kajti ustrežljivost pomirja velike prestopke.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Je zlo, ki sem ga videl pod soncem, kakor pomota, ki izvira od vladarja:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
neumnost je postavljena na visoko dostojanstvo, bogati pa sedijo na nizkem kraju.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Videl sem služabnike na konjih, prince pa hoditi kakor služabniki po tleh.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Kdor koplje jamo, bo padel vanjo, kdorkoli pa lomi ograjo, ga bo pičila kača.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Kdorkoli odstranja kamne, bo z njimi poškodovan in kdor cepi drva, bo s tem izpostavljen nevarnosti.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Če je železo topo in ne nabrusi ostrine, potem mora vložiti več moči; toda modrost je koristna, da usmerja.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Zagotovo bo kača pičila brez izrekanja uroka in blebetavec ni boljši.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Besede iz ust modrega moža so milostljive, toda ustnice bedaka bodo samega sebe pogoltnile.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Začetek besed iz njegovih ust je nespametnost, konec njegovega govora pa je pogubna norost.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Tudi bedak je poln besed. Človek ne more povedati kaj bo, in kaj bo za njim, kdo mu lahko pove?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Trud nespametnih izčrpava vsakogar izmed njih, ker ne ve kako iti do mesta.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Gorje tebi, oh dežela, kadar je tvoj kralj otrok in tvoji princi jedo zjutraj!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Blagoslovljena si ti, oh dežela, kadar je tvoj kralj sin plemičev in tvoji princi jedo v pravšnjem obdobju, za moč in ne za pijanost!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Z veliko lenobe zgradba propada in zaradi brezdelja rok kaplja skozi hišo.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Praznovanje je narejeno za smeh in vino dela vesele, toda denar odgovarja vsem stvarem.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Ne preklinjaj kralja niti v svojih mislih in ne preklinjaj bogatega v svoji spalnici, kajti zračna ptica bo odnesla glas in kar ima peruti, bo povedalo zadevo.
