Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
死し蝿は和香者の膏を臭くしこれを腐らす 少許の愚癡は智能と尊榮よりも重し
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
智者の心はその右に愚者の心はその左に行くなり
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
愚者は出て途を行にあたりてその心たらず自己の愚なることを一切の人に告ぐ
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
君長たる者汝にむかひて腹たつとも汝の本處を離るる勿れ温順は大なる愆を生ぜしめざるなり
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
我日の下に一の患事あるを見たり是は君長たる者よりいづる過誤に似たり
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
すなはち愚なる者高き位に置かれ貴き者卑き處に坐る
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
我また僕たる者が馬に乗り王侯たる者が僕のごとく地の上に歩むを観たり
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
坑を据る者はみづから之におちいり石垣を毀つ者は蛇に咬れん
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
石を打くだく者はそれがために傷を受け木を割る者はそれがために危難に遭ん
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
鐵の鈍くなれるあらんにその刃を磨ざれば力を多く之にもちひざるを得ず 智慧は功を成に益あるなり
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
蛇もし呪術を聴ずして咬ば呪術師は用なし
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
智者の口の言語は恩徳あり 愚者の唇はその身を呑ほろぼす
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
愚者の口の言は始は愚なり またその言は終は狂妄にして惡し
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
愚者は言詞を衆くす 人は後に有ん事を知ず 誰かその身の後にあらんところの事を述るを得ん
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
愚者の労苦はその身を疲らす彼は邑にいることをも知ざるなり
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
その王は童子にしてその侯伯は朝に食をなず國よ 汝は禍なるかな
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
その王は貴族の子またその侯伯は酔樂むためならず力を補ふために適宜き時に食をなす國よ 汝は福なるかな
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
懶惰ところよりして屋背は落ち 手を垂をるところよりして家屋は漏る
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
食事をもて笑ひ喜ぶの物となし洒をもて決樂を取れり 銀子は何事にも應ずるなり
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
汝心の中にても王たる者を詛ふなかれ また寝室にても富者を詛なかれ 天空の鳥その聲を傳へ羽翼ある者その事を布べければなり
